Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Zova – drevni čuvar zdravlja

Magdalena Kostić 5.8.2022. Komentari

Aromatičan miris zove koji tokom maja kreće da se širi dvorištima i parkovima često ume da probudi nostalgiju i podseti na detinjstvo. To je tako zato što su se nekada često brali njeni cvetovi kako bi se pravili domaći sokovi, sirupi i čajevi. Danas, u vremenu kada je industrija razvijena i kada se sve više proizvoda kupuje na gotovo, to je postala retkost. Osim mirisa i osvežavajućeg ukusa koji zova ima, ona je veoma lekovita. Sadrži mnogobrojne sastojke koji utiču na ceo organizam i pomažu u prevenciji, ali i borbi protiv prehlada i gripa. Takođe, izuzetno je bogata vitaminima A, B i C,  brojnim mineralima, kao i selenom.

Foto: unplash.com

Zova, samonikla i listopadna biljka cveta u maju i junu, nakon čega bledožuti cvetovi prelaze u bobice koje su najpre zelene, a potom tamnoljubičaste i crne boje. Lekovito dejstvo ima cela biljka (koren, cvet, plod), ali cvet ima najširu primenu. Cvetovi zove se beru kada su mirisni, nekoliko dana nakon kiše, a sušenjem intenzivni miris postaje blaži. Važno je da se beru sa nezagađenog mesta i da se ne peru pre pripreme. Proces pripreme sirupa je identičan u različitim krajevima, jedina mana je velika količina šećera koja se dodaje, tako da se zbog toga kao zamena preporučuje med. Od cveta zove mogu se praviti čajevi i sokovi. Zbog svog lepog mirisa se može dodati i u raznovrsna jela. Ekstrakti zovinih cvetova su bogati eteričnim uljima koja sadrže flavonoide, sluz, holinom, sambunigrin, šećere, fenolne kiseline, jabučne i valerijanske kiseline, saponinie i  mineralima. Flavonoidi su odgovorni za to što se zova smatra lekovitom biljkom. Oni su moćni antioksidansi koji čuvaju telo od oštećenja i zaduženi su za lečenje degenerativnih bolesti. Saponini podstiču rad znojnih žlezda, pa se čaj od zovinog cveta preporučuje kod prehlade, kašlja i bronhitisa, početne upale pluća, kod tuberkuloze, astme i reumatskih oboljenja. Čaj od cvetova preporučuje se za ublažavanje iritacije sluzokože usne duplje i grla. Ukoliko je povećana telesna težina, aktivni sastojci u zovinim cvetovima pomažu pri čišćenju i oslobađanju od toksina.

Zovine bobice su bogat izvor vitamina B koji je potreban za pravilan rad nervnog sistema. Od njih se kuvaju sok ili džem jer se ne jedu sveže. Sok od zovinih bobica je delotvoran pri lečenju nesanice i stomačnih grčeva. Bobice se beru kasnije jer se razvijaju tek kada cvet opadne a zrele su kada dostignu modroljubičastu boju. Bogate su antocijanima – jedinjenjima sa izraženim antioksidantnim dejstvom koja preventivno deluju na pojavu slobodnih radikala i stvaranje novih krvnih sudova u tumorskom tkivu. Zrele bobice zove sadrže jabučnu, valerijansku i taninsku kiselinu, tanine, antocijane, flavonoide, karotene, monoterpene, triterpene, fitosterole, masne kiseline, soli kalijuma, gvožđa i kalcijuma, gorke sastojke, etarsko ulje, šećer, vosak, smolu i vitamine A, B1, B2, C. Svež sok od bobica može izazvati mučninu, povraćanje i dijareju, tako da se takav ne treba koristiti već samo kao prokuvan. Koriste se i u čajnim mešavinama koje čiste krv, zbog diuretičnog i laksativnog delovanja, kao i za regulisanje varenja. Bobice zove su višestruko korisne za disajne puteve, jer rastvaraju šlajm, ublažavaju bol i poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija. 

josef stepanek 5DMyxpfVAKs unsplash 1

Foto: unsplash.com

Štiteći organizam od gripa i prehlade i pomažući mu da stvara proteine koji su od posebnog značaja, zova održava pravilan rad imunog sistema. Još od vremena oca medicine Hipokrata poznato je bilo da sirup od zove pomaže u lečenju pluća i problema sa disajnim putevima. Ukoliko se redovno pije sok od zove, delovanje virusa koji napadaju respiratorne organe biva znatno ublaženo, a pojava gripa i prehlade sprečena. Sirup od zove je veoma efikasan i u borbi protiv bubuljica. Redovno konzumiranje ovog soka čini kožu mekom, smanjuje pore i uklanja staračke pege. U kozmetičkoj industriji zova se koristi u proizvodima za ublažavanje hiperpigmentacija i pega. Oksidacija LDL holesterola utiče na stvaranje naslaga na krvnim sudovima i to uzrokuje nastanak ateroskleroze. Odatle proizlazi da zova sprečava kardiovaskularne bolesti. Sok od zove pomaže telu da se reši viška otrova iz organizma (posebno iz krvi i želuca). Kada je krv u pitanju, zova deluje tako što je prirodno pročišćava i dovodi sastav krvi u ravnotežu. Pospešuje izbacivanje toksina i kamena u mokraćnom sistemu i delotvorna je pri oslobađanju viška kiseline iz želuca. Listovi i mladice imaju diuretsko svojstvo, potpomažu izlučivanju viška tečnosti iz organizma, detoksikuju jetru, bubrega, pluća i creva, a pomažu i u sprečavanju zatvora. Kada je u pitanju čaj od kore grana i stabla, on otklanja poteškoće prilikom mokrenja, u radu bubrega i mokraćne bešike. Ali kod njegove upotrebe je bitna umerenost i zato treba piti maksimalno dve šolje čaja dnevno.

Izvori: mocbilja.rs, vegafarma.rs, healthline.com

zdravlje,zova,sok od zove,prirodni lek,sirup od zove,prehlade,grip,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.