Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Štetna dejstva alkohola

Andrijana Milenković 13.5.2022. Komentari

Alkohol se u početku koristio u medicinske svrhe, a danas je njegova upotreba proširena. Društveno je prihvaćen među svim grupama. Često konzumiranje, kao i veća količina alkohola mogu loše uticati na mozak i organizam čoveka. 

Foto: unsplash.com

Istraživanja su pokazala da konstantno konzumiranje alkohola ima negativan uticaj na mozak, motorne funkcije i misaone procese. Do značajnih oštećenja u nekoliko regiona mozga može doći posle samo četiri dana konzumiranja alkohola, a moždane ćelije bivaju nepovratno oštećene. Oštećenja mozga uzrokovana alkoholom javljaju se tokom pijanstva, kao i tokom oporavka. Osobe koje koriste alkohol imaju smanjenu sposobnost učenja, prisećanja, donošenja odluka. Alkohol selektivno ometa oblasti mozga koji nove podatke pretvaraju u ispravne motorne funkcije, zato pijana osoba nema dobru motoriku. On potiskuje aktivnost u delovima mozga koji imaju ulogu da prate i procesiraju vizuelne informacije. Ukoliko se koristi umereno, ne može izazvati trajne posledice. Treba izbegavati unošenje veće količine alkohola u organizam. Konzumacijom se povećava gubitak vode iz organizma. Telo gubi važne minerale i dolazi do dehidratacije koja dovodi do zdravstvenih komplikacija. 

Dodatni zdravstveni rizici povezani sa prekomernim konzumiranjem alkohola su stvaranje ugruška krvi koje dovodi do bolesti srca, zatim zapaljenje jetre, stomačnih čireva, stvaranje rana od povraćanja, bolesti disajnih organa i nutritivne deficijencije kao što su nedostatak hranljivih materija, vitamina i minerala. Povećan je i rizik od dobijanja tumoraTrovanje alkoholom je rezultat visokog nivoa alkohola u krvi. Ometa centralni nervni sistem i može da izazove gubitak svesti, nizak krvni pritisak, visoku temperaturu, komu, respiratorne probleme i smrt. Vremenom prekomerna upotreba alkohola može dovesti do razvoja hroničnih bolesti, neuroloških oštećenja i socijalnih problema. Javljaju se kardiovaskularni problemi, uključujući i infarkt, kardiomiopatiju i visok krvni pritisak. Često nastaju i psihički problemi uključujući depresiju, anksioznost, i suicidalne misli. Usled dejstva može doći i do agresivnog i razdražljivog stanja, slučajnih povreda, saobraćajnih nesreća, rizičnog seksualnog ponašanja, uključujući i nezaštićeni polni odnos, odnos sa više partnera i povećan rizik od seksualnog zlostavljanja. Oko 35% žrtava navode da su počinioci bili pod uticajem alkohola.

Foto: unsplash.com

Zablude koje se javljaju u vezi sa alkoholom su da popravlja apetit i varenje. Alkoholna pića ne pospešuju apetit i ne pospečuju varenje hrane. Alkohol deluje nadražajno na sluzokožu želudca koja se prekriva slojem sluzi, a tečnost za varenje se otežano luči. Apetit se polako gubi, ljudi više piju, manje jedu, a zbog oslabljenog čula ukusa raste želja da to budu ljuta, začinjena jela, kao i masnija hrana. Pored toga, konzumiranje alkohola, doprinosi višku kilograma i gojaznosti. Jedna čaša belog vina ima 85 kalorija, džin-tonik 140, a pola litre piva može da sadrži do 300 kalorija. Sportisti i osobe koje žele da izgube težinu trebalo bi u potpunosti da izbegavaju konzumaciju alkohola. 

Pre konzumiranja alkoholnih napitaka bitno je da se upoznate sa štetnim dejstvom. Odgovorno korišćenje može sprečiti brojne probleme. 

Izvoriwww.apotekasubotica.rsmorphosis.rsplanetazdravlja.com.

zdravlje,alkohol,dejstvo,uticaj,zablude,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.