Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Inuslinska rezistencija – zdravstveni problem savremenog doba

Magdalena Kostić 28.3.2022. Komentari

Brz način života nas je doveo do toga da sve manje vodimo računa šta unosimo u organizam. Masna hrana, veštački zaslađivači, stres, neaktivnost i još mnoštvo sličnih faktora postali su ustaljene navike. Tek kada se bolest desi, budi se svest o važnosti usvajanja zdravog načina života. Upravo tu situaciju potvrđuje insulinska rezistencija koja se javlja kao sve češći problem kod ljudi, a naročito mladih osoba.

Foto: unplash.com

Insulinska rezistencija predstavlja metaboličko stanje usled kog dolazi do porasta nivoa insulina u krvi i tada ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo, jer ne može da reguliše nivo glukoze u krvi, smanjuje se broj receptora za vezivanje insulina. Kada se desi da ćelije postanu manje osetljive na insulin, tada se manja količina glukoze prenosi iz krvi u ćelije. Pankreas stvara veću količine insulina kako bi pokušao da unese više glukoze u ćelije. Uloga insulina jeste skladištenje energetske i gradivne materije nakon obroka. Ukoliko dođe do skoka šećera u krvi, u normalnim okolnostima, tada reaguje tako što se oslobađa viška glukoze. Količina oslobođenog insulina odgovara veličini i sadržaju obroka. Insulin, takođe dozvoljava ćelijama u telu da uzimaju glukozu kako bi je koristile ili skladištile kao telesne masti. Kada telo postane otporno na insulin, ono pokušava da se izbori tako što proizvodi sve više insulina što vremenom može dovesti do nastanka insulinske rezistencije. Ljudi sa insulinskom rezistencijom često proizvode više insulina nego zdravi ljudi. Ovo je poznato kao hiperinsulinemija. Ukoliko se bolest ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa ili predijabetesa. Stanje se može potpuno regulisati promenom životnih navika, koje pre svega uključuju pravilnu ishranu i fizičku aktivnost. 

Simptomi se pojavljuju tek kada dođe do porasta nivoa šećera u krvi. Javlja se umor, glad, slaba koncentracija, povećanje telesne težine (naročito u predelu stomaka), povišen krvni pritisak i visok nivo holesterola. Ukoliko se insulinska rezistencija razvije u predijabetes ili dijabetes tip 2, simptomi će uključivati povećane nivoe glukoze u krvi i više klasičnih simptoma dijabetesa tipa 2. Glavni uzrok pojave insulinske rezistencije je ishrana koja je bogata ugljenim hidratima, naročito onim rafinisanim i šećerima. Manjak cinka, hroma i mangana mogu učiniti da insulin bude manje efikasan. Transmasti u ishrani čine ćelijske membrane težim, pa se transport insulina otežava. Otpornost na insulin se može razviti i ukoliko postoji gojaznost, visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima, slaba fizička aktivnost, hroničan stres, Chushingova bolest ili policistična bolest jajnika, visok nivo insulina u krvi, višak masnoće u jetri i pankreasu, fruktoza i mikrobiota creva. Prejedanje i gojaznost snažno su povezani sa insulinskom rezistencijom. Visceralna masnoća, opasna mast u stomaku koja se nakuplja oko organa, može oslobađati velike količine slobodnih masnih kiselina u krvotok, kao i upalne hormone koji pokreću insulinsku rezistenciju. Iako je ovo stanje češće kod gojaznih osoba, podložni su i ljudi sa niskom ili normalnom telesnom težinom. Ne postoji jedan test koji bi mogao direktno da dijagnostikuje insulinsku rezistenciju. Umesto toga, uzimaju se u obzir nekoliko faktora, uključujući porodičnu i ličnu anamnezu, fizički pregled pacijenta, prisutni znakovi i simptomi i rezultati laboratorijskih testova

Foto: unsplash.com

Pravilna ishrana i dobre životne navike kod ovog problema su jako važne. Savetuje se uzimanje sveže hrane. Ona treba sadržati niski glikemijski indeks, uključujući sveže povrće, voće, mahunarke, žitarice bez glutena, orašaste plodove, semenke. Kada su u pitanju slatkiši, oni su strogo zabranjeni. Povećan unos hrane bogate vlaknima može usporiti apsorpciju šećera u krvotok iz creva. U tom slučaju orašasti plodovi, semenke, zeleno povrće i voće igraju važnu ulogu. Veštački zaslađivači mogu podići nivo insulina i doprineti insulinskoj rezistenciji, još više. Postoje prirodni zaslađivači i oni se mogu konzumirati u umerenim količinama. To su stevija, ksilitol, eritritol. Stevija i eritritol imaju glikemijski indeks jednak nuli što znači da ne podižu šećer u krvi, a ksilitol je brezin šećer i njegov glikemijski indeks između 7 i 13. Pravljenje razmaka između obroka, osim toga što pomaže pri sagorevanju kalorija, snižava i šećer u krvi, smanjujući upalu. To poboljšava probleme sa artritičnim bolom, astmom, toksinima i oštećenim ćelijama, što smanjuje rizik za rak i pojačava rad mozga. Osim uklanjanja namirnica koje su štetne, važno je identifikovati i ukloniti hranu na koju postoji alegrija. Tako se kontroliše upala. Protivupalno deluju riba, sveže mleveno laneno seme i riblje ulje. Kvalitetan san, vežbanje i kontrolisanje stresa važan su uslov na putu uspostavljanja zdravh navika. Povećanjem kortizola, glavnog hormona stresa, povećava se šećer u krvi i podstiče se nagomilavanje masti u stomaku. Teško je izboriti se sa stresom pored današnjeg načina života, ali šetnja, planinarenje ili joga mogu biit od pomoći. 

Treba biti svestan da se ovo ne može lečiti bez nadzora lekara iz ove oblasti, ali na kvalitet života možete uticati promenom koju ćete napraviti. 

Izvori: www.beo-lab.rsmiter.rs

zdravlje,insulinska rezistencija,glukoza,ishrana,secer,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.