Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Humani papiloma virus (HPV) – šta je i kako se zaštititi?

Anđela Jeremić 4.2.2022. Komentari

Humani papiloma virus (HPV) je drugi vodeći uzrok smrtnosti od raka kod žena. Ova infekcija se smatra najrasprostranjenijom u svetu, a Srbija je druga zemlja po smrtnosti od ove bolesti u Evropi, pokazuje istraživanje Udruženja onkologa i ginekologa Srbije. Način za suzbijanje su prevencija i redovni pregledi, međutim, uvedena je i vakcina koja štiti od infekcije HPV-om.

Foto: unsplash.com

Humani papiloma virus je polno prenosiva infekcija. Postoji preko 130 različitih tipova HPV. Većina infekcija ovim virusom nije opasna po život, ali stvaraju tumore kože i sluznica, pri čemu su veoma uporni i otporni na razne lekove. Prenosi se najčešće tokom seksualnog kontakta sa jednog partnera na drugog. Često žene budu zaražene zbog same anatomije polnih organa, gde se lakše zadržava virus, zbog čega su redovne preventivne kontrole jako bitne. Tipovi HPV su podeljeni na nisko i visoko rizične i neklasifikovane. Određeni tipovi ovog virusa uzrokuju rak grlića materice, ali i anusa, vagine i spoljašnjosti polnih organa žene. Takođe, u retkim slučajevima kod muškaraca izazivaju rak polnog organa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seksualni odnos i rak usne šupljine i glasnih žica. Većina sekualno aktivnih ljudi bude zaraženo ovim virusom u nekom trenutku života. Manifestacije se klasifikuju kao latentne (bez simptoma), subkliničke (slabo izražene) ili kliničke (vidljive). Tipovi HPV 6 i 11 su nisko rizični, pri čemu se dešava nastanak kondiloma (genitalne bradavice) i niskorizičnih predkancerogenih ranica, dok su tipovi 16 i 18 visokorizični koji napreduju do karcinoma. 

Ova infekcija uzrokuje maligne transformacije inficiranog tkiva u dejstvu sa dodatnim faktorima koji utiču kao što su upotreba duvana, ultraljubičastog zračenja, trudnoće, slabog imuniteta. Simptomi ovog virusa se u najvećem broju slučajeva ne ispoljavaju, a dešava se da posle izvesnog vremena delovanjem imuniteta dođe do eliminacije virusa. Pregled koji se obavlja preventivno podrazumeva PAPA test, koji se radi najkasnije tri godine nakon početka seksualne aktivnosti ili kada žena napuni 21 godinu. PAPA test je kratka, jednostavna i bezbolna metoda. Izvodi se u sklopu ginekološkog pregleda, uzimanjem brisa sa prednje i zadnje strane grlića materice i iz kanala grlića materice. Na PAPA testu se može videti da li postoje izmene na ćelijama koje ukazuju na postojanje HPV infekcije, nakon čega se u dogovoru sa ginekologom pacijent upućuje na dodatnu dijagnostiku, HPV test i/ ili kolposkopiju. Lekari uglavnom preporučuju ponavljanje ovog testa na svakih šest meseci za žene u životnoj dobi od 21 do 64 godina. Ako imate određene faktore rizika, vaš lekar može da preporuči da češće radite PAPA test. Osim toga što nije uobičajeno, svakako se predlaže da se radi i analni PAPA test kod muškaraca kod kojih postoji veliki rizik, tačnije kod onih koji učestvuju u analnom odnosu (kao i kod žena koje ih praktikuju). Kada postoji sumnja za postojanje infekcije, korisno je da se HPV test radi paralelno sa PAPA testom, pri čemu ne mora da se čeka šest nedelja koliko je potrebno da prođe između testiranja. Sa lekarom možete razgovarati o prednostima i rizicima PAPA testa i HPV testa i na osnovu vaših faktora rizika odlučiti šta je za vas najbolji vremenski okvir za kontrolno testiranje.

Foto: unsplash.com

Seksualni odnos je glavni faktor rizika za dobijanje humanog papiloma virusa, pa je obavezno koristiti prezervative svaki put tokom seksualnog odnosa, jer se znatno smanjuje šansa za infekciju. Ne postoji lek za HPV virus. Podizanje imunološkog odgovora i uklanjanje mehaničkim putem su načini borbe. Mehaničkim putem podrazumeva se korišćenje elektrofuguracije radiotalasima, CO2 laser, tečni azot, korišćenje različitih kiselina, hirurška metoda. Ono što može uticati na šansu za dobijanje virusa jeste vakcina. Od aprila 2019. HPV vakcina protiv određenih visokorizičnih sojeva HPV-a je postala preporučena vakcina i u Srbiji. Vakcina protiv HPV virusa se preporučuje mladim ženama do 26. odnosno muškarcima do navršene 21. godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosive infekcije. Vakcina ne štiti protiv drugih seksualno prenosivih bolesti ili protiv HPV sojeva koji se ne nalaze u vakcini a takođe nema efekat kod osoba koje su već inficirane HPV-om ili već imaju cervikalni karcinom, dakle ona ne leči infekciju. Uloga vakcinacije je da spreči infekciju i smanji rizik od dobijanja karcinoma. Međutim, i nakon vakcinacije podrazumevaju se redovne kontrole. Vakcina protiv HPV-a nije obavezna, već preporučena. Vakcinu je najbolje spovesti kada je osoba zdrava, tako da nema neželjenih reakcija koje su povezane sa vakcinom. Neželjene reakcije su veoma retke, a kada su prisutne obično se javljaju u vidu crvenila ili blagog otoka na mestu uboda. U Srbiji je u ovoj godini omogućena vakcinacija dečaka i devojčica od devet do 19 godina protiv humanog papiloma virusa o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. 

Naše zdravlje je naša odgovornost. Preventivno reagovanje i informisanost su od velikog značaja za zdravlje.

Izvori: www.stetoskop.infowww.beo-lab.rspharmanova.rs batut.org.rs

zdravlje,HPV,humani papiloma virus,polno prenosiva bolest,prevencija,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.