Imali smo priliku da nakon nastupa razgovaramo sa Veljkom Jovićem. On je za Studentski dnevni list govorio o domaćoj elektronskoj muzici, inspiraciji, kao i o reakciji publike.
Kakvi su Vaši utisci sa Naissus Fest-a?
Veljko: Moram priznati da sam šetao Nišom, u kom sam prvi put, dopada mi se grad i ljudi su sjajni. Vrlo sam raspoložen, energija je bila sjajna i definitivno je bila odlična žurka. Zahvaljujem se organizatorima, smatram da rade sjajan posao i da je ovakav festival neophodan čitavom regionu. Očekujem da nastave ovako i da napreduju vremenom. Želim ljudima da se lepo provode na predstojećim žurkama, da razmišljaju svojim glavama i da paze šta rade.
Na koji način je elektronska muzika uticala na Vas?
Veljko: S obzirom na to da se elektronskom muzikom bavim jako dugo, recimo negde od 14. godine, svakako je mnogo uticala. Ne samo elektronska muzika, već smatram da muzika generalno utiče na ljude i to ne samo kao izvor energije, inspiracije i emocija, već i kao faktor koji utiče na to šta će ljudi slušati.
Nastup Veljka Jovića na Naissus Fest-u; Foto: Đorđe Stojadinović
Koji poznati di-džejevi su ostavili na Vas najjači utisak?
Veljko: Moram priznati da ne gledam to na taj način. Na muziku, koji god da je to žanr, gledam kao na inspiraciju, kako za produkciju, tako i za setove, neko kućno slušanje i ostalo. Ono što mi trenutno pada na pamet jeste Depeche Mode, ali ne bih da generalizujem. Što se tiče elektronske muzike, ako bih morao da izdvojim nekoga to je Boris Brejcha, koji je prethodnih godina imao izuzetno autentičan zvuk i to je nešto što me je zaista inspirisalo, najviše zbog smelosti i toga koliko neko dozvoljava sebi da bude drugačiji. Ukoliko govorimo samo o žanru ili zvuku, tu je i Gaj Džej, kao i drugi progresiv velikani. Moram priznati da dosta pratim domaću scenu i zaista ljudi sa domaće scene imaju izuzetno kreativan i drugačiji zvuk u odnosu na ono što se trenutno plasira. Imaju dosta uticaja i želeo bih da ih pohvalim.
Kakva je reakcija publike na Vaše nastupe, šta Vas ističe kroz izlaganje?
Veljko: Očekivanja i ja smo na velikoj razdaljini, odnosno volim da uplovim u stvari bez ikakvih očekivanja i da se prepustim trenutku i prilagodim tome i uživam u tome, koliko ta sama situacija dozvoljava. Naučio sam vremenom da neka očekivanja koliko god bila velika ili ne mogu da poremete sam trenutak. Što se izlaganja tiče, to bismo morali publiku da pitamo, možda upravo ovo što sam prvo i rekao, a to je da se prepustim momentu i da nekako pokušam da iznesem ono što publika u tom trenutku oseća ili želi da čuje.
Šta Vas pokreće? Gde najviše pronalazite inspiraciju?
Veljko: Svuda, apsolutno svuda. Inspiracija može biti u buci i tišini, u muzici i u šetnji, u razgovoru sa prijateljima ili devojkom... Ukoliko je čovek opušten, zaista mnogo stvari može da ga inspiriše, samo mora da prepozna to. Kao i mnogi drugi, imam kreativne probleme, postoje periodi sa manjkom inspiracije. Ni na koji način se ništa ne može forsirati i verujem da veliki broj umetnika to zna, a oni koji ne znaju zaista moraju da prihvate to. Čovek se mora opustiti i dati vremena da inspiracija dođe, a ona se može naći u bilo čemu, svuda oko nas.
Naissus Fest u Osnovnoj školi Mika Antić; Foto: Đorđe Stojadinović
Koje nastupe biste izdvojili kao najuspešnije?
Veljko: To je vrlo tešto izdvojiti. Posmatram stvari iz nekog potpuno drugačijeg ugla i ne volim da na takav način rangiram i plasiram nastupe ili bilo šta drugo. Svako mesto je posebno i potpuno drugačije. Postoji nešto specifično za svaki grad, za svaku državu i za svaku publiku i sve su to neka lepa iskustva. U nekim intervjuima izdvojio sam nastup u Smederevu, iz razloga što je to bila žurka sa izuzetno malim brojem ljudi, čini mi se da ih je bilo oko 50, ali je energija bila posebna. Međutim, to je opet zasnovano na mojim sećanjima i na nekom mom iskustvu, tako da je sve to stvar percepcije. Svaka žurka nosi neko novo iskustvo.
Koji su Vaši dalji planovi?
Veljko: Dalji planovi su hotel, spavanje, doručak, nazad kući, studio − vrlo kratko. Zatim, putujem u Banja Luku, gde nastupam za doček srpske Nove godine i nakon toga ponovo studio. Smatram da je studio definitivno nešto što je moja dnevna rutina, kao i produkcija nove muzike i njeno izdavanje. Ne bih se preterano ograničavao velikim planovima i očekivanjima, želim samo da dam sve od sebe i ispunim sebe kroz muziku, a šta će se desiti to već zavisi od mnogo drugih stvari.