Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zabava i muzika

Tužna misao koja se pleše – argentinski tango

Emilija Miliev 16.8.2022. Komentari

Sama sintagma u naslovu daje nam potpuni odgovor na pitanje šta je zapravo argentiski tango. Pun misterija, tango je nastao u zadimljenim lokalima uz svetla na svetskim pozornicama, a da bi se otkrio potrebno je malo više vremena, smelosti, volje i hrabrosti. Argentinski tango bio je originalno ples koji u sebi nosi pretežno ritam i prisnije pokrete. Argentinsku verziju „candombe” doneli su robovi iz Afrike u luku Buenos Airesa, dok je druga verzija bila kubanska „habanera”, koja je imala francuske note sa afričkim uticajem.

Foto: pixabay.com

Istorija nastanka tanga kao plesa datira još iz 1542. godine, kada je Argentinu kolonizovala Španija. Tada je dovedeno na million robova uglavnom iz istočne i ekvatorijalne Afrike. Oni su reč tango koristili za bubanj kao instrument na kome su svirali igru candombe. Postoji nekoliko definicija za ples tango: ples nižih slojeva, ples visokog društva poreklom iz Amerike i kao muzika za ples i bubanj iz Hondurasa. Doseljenicima iz Afrike u 18. veku bilo je dopušteno da uz muziku igraju i ples – tako je candombe, prerastao u milongu, da bi na kraju dobio ime tango. Najveći uticaj na razvoj ovog plesa imali su gaučosi (argentinski stočari) – vođena su poznata takmičenja između njih u improvizaciji muzike i plesa. Osim njih, uticaj je imao i sloj društva kreoli koji su bili mešavina španske i afričke klase.

Zlatno doba plesa bila je prva polovina 20. veka, tačnije period od 1920. do 1940. godine. Tango stvaraoci su pevač, glumac i gitarista Karlos Gardel i kompozitor Astor Pijakola. Oni su doprineli globalnoj popularnosti tanga. Prvi instrumenti plesa bili su: flauta, violina, gitara, klarinet, klavir, mandolina i bandeon, ali usko sa tangom povezuju i malu harmoniku poreklom iz Nemačke. Koraci su za žene zahtevniji, a kako se vremenom dužina haljine skraćivala samim tim su i bili sve zahtevniji, dok su za muškarca ostali isti. Žena je u ovom plesu ta koja prati muškarca, koji ima ulogu mačo muškarcapexels marko zirdum 2188012

Foto: pexels.com 

Milonga, Creolo tango, Tango orillero i Tango arrabalero, Tango canyengue, Tango liso, Tango salon – sve su ovo stilovi malo starijeg plesa. Najpoznatiji stil savremenog tanga je Barloom tango – nastao modifikacijom i prilagođenim izvornim koracima argentinskog tanga i latinoameričkog je porekla. Nastao je u prvoj polovini 20. veka. U Engleskoj je standardizovan 1929. godine, a u Nemačkoj godinu dana kasnije. Dramatičnost je jako karakteristična za ovu vrstu plesa, igra je vatrena, ritam se treba osećati u svakom koraku, gazi se celim stopalom, dok su kolena malo savijena i fleksibilna, a muzika brza i ritmičnija u odnosu na druge stilove. Argentinski tango ima tri podstila: salonski, scenski i elektro-tango. Svi imaju iste karakteristike: zatvoren stav, grudi na grudi ili obraz na obraz, potrebno je vežbati malo duže da bi se savladao, jer su kretanje i sami koraci specifični.

Tango, kao ples, u pravom smislu reči postaje strast svim plesačima. Od 2009. godine UNESCO je uvrstio ovu vrstu plesa u svetsku kulturnu baštinu, nastalu još u 19. veku u Argentini.

Tango je najbolji izraz onoga što pesnici često pokušavaju da objasne rečima – verovanje da borba može biti svetkovina – Horhe Luis Borhes

Izvori: www.plesnaskola.rs, www.tangoskola.com

zabava i muzika,Argentinski tango,ples,Argentina,Tango argentino,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.