U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, Departman za komunikologiju i novinarstvo u saradnji sa „Evropskom kućom” organizovao je tribinu na temu osvetničke pornografije kao oblika rodno zasnovanog nasilja, koja je održana na Filozofskom fakultetu. Na samoj tribini govorila je urednica BIRN-a Gordana Andrić.
Ova tema, koja se bavi složenim i duboko problematičnim fenomenom digitalnog nasilja, otvara važno pitanje uticaja interneta na reprodukciju rodnih stereotipa i nasilja, posebno kroz sveprisutnost osvetničke pornografije. Na samom početku studentima se obratila predstavnica Evropske kuće skrenuvši pažnju na važnost i ozbiljnost ove teme.
Tema kojom se danas bavimo jeste bolna, ali izuzetno važna. Delegacija Evropske unije u Srbiji tradicionalno se pridružuje ovoj kampanji porukom – Prekini tišinu, zaustavi nasilje, istakla je predstavnica Evropske kuće.
Takođe, dodala je da je BIRN sinonim za odgovorno, hrabro i istrajno novinarstvo. Iskazala je nadu da će svi prisutni izaći sa svešću da je bilo kakvo nasilje neprihvatljivo.
U svom izlaganju, Gordana Andrić je osvetlila kako ovaj oblik nasilja, koji ima duboko ukorenjene rodne dimenzije, uzrokuje trajne psihološke i društvene posledice za žrtve. Ona objašnjava da se čak ni termin osvetnička pornografija ne preporučuje, jer zvučno prebacuje odgovornost na žrtvu, zbog čega je ovu temu obradila kroz pojam neovlašćenog deljenja intimnih snimaka.
Ovo su uglavnom fotografije i snimci koji su nastali u nekim intimnim odnosima, iz ljubavi i poverenja i koje su nakon toga objavljene ili zloupotrebljene, objasnila je urednica BIRN-a.
Oni su, u svojoj redakciji, kako prepričava, počeli da se bave ovom temom tek kada su svi, pa i muškarci, shvatili da problem postoji. Prva novinarka koja je počela da istražuje ovu temu bila je Anđela Milivojević.
Foto: SDL redakcija/Katarina Aleksandrović
Ona je istraživala one slučajeve koji pokazuju vrlo osmišljeno, dugotrajno deljenje tih fotografija i snimaka, objasnila je Gordana, prepričavajući prisutnima kako je pomenuta novinarka pre svega počela da prati sadržaje Telegram grupa, osmišljenih i aktivnih za razmenu fotografija i snimaka žena.
U grupama se, kako ističe, ne dele samo fotografije, već i lični podaci o žrtvama.
Anđela je prvo istražila koliko je taj problem raširen. Ulaskom u jednu grupu, ušla je u zečiju rupu, administratori jednih grupa delili su unutar grupa druge grupe, rekla je Gordana.
Nakon istraživanja unutar tih grupa, novinarka je, kako prepričava, stupila u kontakt sa žrtvama koje su se javile. Te devojke, kako objašnjava, pretrpele su psihičko i emocionalno nasilje koje se ne zaustavlja reakcijom na objavljenu fotografiju. Jedna od njih živela je u konstantnom strahu mesecima kasnije, toliko da je i fizički reagovala, uplašeći se svaki put kada joj telefon zazvoni. Mnoge žene, objašnjava, nisu ni svesne da se njihove fotografije nalaze u određenim grupama. Neke od njih saznaju to tek kada im neko od prijatelja javi, dok neke nikada ne saznaju.
Još jedna prepreka u rešavanju ovog problema jeste pravni sistem.
Mi nemamo krivično delo koje se odnosi na neovlašćeno deljenje fotografija i snimaka. Procesuirani su samo oni slučajevi gde su postojali elementi drugih krivičnih dela“, objasnila je Andrić osvrnuvši se na to da krivična dela nisu isplativa institucijama, zbog čega se iste ni ne zalažu za njihovo razrešenje.
Gordana Andrić objasnila je da ona i njena koleginica Anđela Milivojević sada rade na novom tekstu, zasnovanom na tome kako se procesuiraju ova krivična dela u našoj zemlji. Do kraja tribine, mnogobrojni studenti javili su se sa svojim pitanjima na ovu temu i pokazali svoje interesovanje kako za istraživačko novinarstvo, tako i za aktivizam protiv nasilja.
Istraživanje o kome se razgovaralo na tribini nalazi se na BIRN-ovoj stranici, kao i propratni tekst.
O autoru
