Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Košarka

Đorđe Đokić: Kada nešto voliš i vidiš sebe u tome ništa nije problem

Mila Stanojević 28.6.2021. Komentari

Nakon završene sportske sezone sumiraju se utisci iz prethodne i razmišlja o očekivanjima za sledeću. Osim toga, polemiše se o tome koliko je sport zdrav i na koji način podstaći mlade da se aktiviraju u eri neverovatno razvijene tehnologije. Šta je ono što pokreće, ako se u nekom momentu stagnira, koliko je teško uskladiti obaveze na fakultetu, profesionalno se baviti sportom i imati privatni život? 

Foto: Privatna arhiva

O veri, ljubavi prema određenom sportu, trudu, radu i drugim temama, mladi košarkaš OKK Konstantina i apsolvent na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Đorđe Đokić govorio je za Studentski dnevni list.

Kakvi su Vam utisci o prethodnoj sezoni?

Đokić: Prethodna sezona je malo razočaravajuća, zato što smo očekivali i imali plan da uđemo u viši rang, u prvu ligu, odnosno u KLS koji je najviši, prvi rang u Srbiji. Sve je bilo odlično, sastavljen je dobar tim i sve je bilo kako treba, ali odjednom je sve nekako krenulo nizbrdo i imali smo par grešaka koje nije trebalo napraviti. Otišao nam je trener, odnosno zamenili su ga, došao je novi i to nas je malo izrevoltiralo. Čak smo i odigrali dobro, ali se liga zbog korone i svega podelila na dva dela, otišli smo u plej aut iz kog nema šanse ući u viši rang, jer si ipak u donjoj polovini i samo se boriš za opstanak. Na kraju smo u tom donjem delu bili prvi i opstali smo u ligi, ali nije nam to bio cilj, sezona se završila i nismo ispunili ono što smo očekivali.

Koji su Vam planovi za sledeću sezonu?                                                                        

Đokić: Još uvek ništa ne bih mogao da kažem, imam par ponuda, u procesu sam odlučivanja. Razmišljam da angažujem i menadžera, do sada sam ga izbegavao zato što mi je odgovaralo da budem stacioniran u Nišu zbog fakulteta, a ovako bi on sve dogovorio i ne znam gde bih otišao, jer on bi tragao za sredinom i uslovima koji bi za mene bili najbolji. Treba mnogo toga da se poklopi da bi uspeo, da imaš minute i priliku da pokažeš sve ono što treniraš celi život. Tako da za narednu sezonu još uvek razmišljam i ne mogu da kažem ništa konkretno još uvek.

Koliko je važno da se mladi bave sportom, makar i rekreativno?

Đokić: Mnogo je važno, makar i rekreativno i ne samo mladi nego ljudi generalno. Neophodno je, pogotovo sada kada je tehnologija toliko razvijena. Ja prvi volim konzole, ali tek kada se završe obaveze na fakultetu, trening i tako dalje. Retko danas deca izlaze napolje, nema više toga da jure za loptom, smetaju komšijama... I da ne bude da ja sad nešto filozofiram, jer sam nešto mnogo stariji, ali zaista je tako. Ranije roditelji nisu mogli da nas uvedu unutra, nismo hteli na ručak jer smo se igrali napolju i čini mi se da danas toga ima sve manje, a dosta je važno. Ne mora čak ni trening, kolektivno, organizovano, nego makar da se aktiviraju na neki način, kroz igru s društvom, da idu na fudbal, basket, bilo šta. Mnogo je bitno, pogotovo zbog zdravlja, a onda i razvijanje, socijalizacija.

Koliko je teško uskladiti obaveze na fakultetu, privatni život i profesionalno se baviti košarkom?

Đokić: Iskreno, ovaj fakultet sam i izabrao da bih mogao da se posvetim košarci, pokušam ozbiljnije da se bavim ovim sportom i igram profesionalno. Tako da, sa fakultetom koji ja studiram nije mnogo teško uskladiti i mislim da ako bih studirao neki drugi da bi bilo teže. Naravno ne govorim sa sigurnošću, jer nisam probao da studiram nešto drugo, niti omalovažavam svoj fakultet, jer i ovde se uči, ali u suštini malo je lakše, pritom imam neke povlastice zbog saveznog ranga takmičenja, u smislu da nam izlaze u susret da 50 posto predavanja slušamo, a ostalo ne. Mada, neka strana bar malo uvek mora da trpi. Naravno, ako stvarno voliš ono što radiš, nije teško da se organizuješ, samo treba da hoćeš i voliš, a s druge strane moraš da odrediš i prioritete i uvek će neka strana trpeti.

Šta je ono što pokreće i budi ako se iz nekog razloga stagnira?

Đokić: Motivacija, koja je individualna i koja zavisi od osobe do osobe. Meni su recimo teški momenti u toku jedne sezone kada sam igrao u Boljevcu baš pomogli da ne odustanem i otvorili neka vrata za dalje. Bio sam na granici da odustanem, imao sam osećaj da ne napredujem, nisam imao neke ponude, ali kad sam to izdržao, shvatio sam da može i nisam odustao. Ubrzo su mi se otvorila vrata vezana za basket 3x3, i bilo je šanse da budem u reprezentaciji do 23 godine i predstavnik na svetskom prvenstvu, ipak nisam otišao zvanično, bio sam peti, bio na pripremama i trenirao sa tim svetskim zvezdama i bilo  je baš ozbiljno. Kada sam video da je neko prepoznao trud i da ja nešto vredim, to je bila prekretnica, jer je pre toga sve išlo ka tome da odustanem, nisam video da to vodi negde, ali sam verovao i verujem uvek jer bez toga ne može ništa.

Foto: Privatna arhiva

Imate li uzore? Da li oni motivišu ili znaju da probude sumnju kod mladog sportiste?

Đokić: I to je individualno, zavisi ko kako gleda na stvari. U meni niko nikada ne budi sumnju, stvarno nisam ljubomoran i zavidan i drago mi je ako je neko bolji od mene i da to pokazuje na terenu. A što se tiče uzora, imam idole, i to su Rasel Vestbruk  i Nemanja Nedović. Konkretno njih gotivim jer imaju previše eksplozivne snage što mi se svidelo i želeo sam da budem poput njih, da budem previše spreman, da dobro čitam igru i igram najbolje što mogu.

Koji je recept za uspešnog mladog sportistu i na koji način podstaći mlade da se bave sportom?

Đokić: Ne bih da zvučim kliše, ali kada kažu da je 5/10 posto talenat, a ostatak trud i rad, mislim da je zaista tačno. Vera je mnogo bitna i ako toliko želiš da uspeš i istraješ u tome i radiš na tome, možeš da stigneš do nekog određenog nivoa. A što se podsticaja tiče, mislim da roditelji u detinjstvu imaju veliki uticaj. Nikako da nameću i forsiraju da im se deca bave sportom, ali da nekako suptilno ukažu na to da je to dobro za njih i da ih nauče da steknu naviku i disciplinu, da sami požele da treniraju i da zavole to.

Imate li neku poruku za mlade?

Đokić: Kada se nešto voli, kada si posvećen i istrajan i vidiš sebe u tome ništa nije problem. Treba da se odrede prioriteti i da se usklade obaveze. Može i igrica i gledanje omiljenog šou programa, ali obavezno i trening i sport. Neophodno je da se bave sportom, makar i rekreativno, zbog zdravlja, razvijanja i svega dobrog što on donosi. Po mom mišljenju čak profesionalni sport može biti opasan po zdravlje, što su retki slučajevi, ali dešava se, plus zahteva previše odricanja, ali to je manje važno. Onda previše treninga, isrpljenost, umor, manje sna, povrede koje su česta pojava i koje izluđuju. Uglavnom, da se aktiviraju, da se bave bilo kojim sportom i da veruju, uvek da veruju.

 

košarka,intervju,okk konstantin,dorđe đokić,fakultet sporta i fizičkog vaspitanja,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.