Kada prvi put zakoračite u Novalju, mali grad na severu ostrva Pag, dočeka vas miris soli u vazduhu i osećaj da ste stigli na mesto koje se već dugo naviklo da bude domaćin. Ulice su čiste, popločane kamenom koji pamti i vreme Rimljana i vreme ribara, a u isto vreme odjekuju koraci turista iz svih krajeva sveta.
Novalja je paradoksalna – sa jedne strane to je pitomi dalmatinski gradić, a sa druge, epicentar mladalačke energije koja svako leto dovodi hiljade posetilaca na plažu Zrće. Ta dva lica Novalje nisu u sukobu, već se dopunjuju, kao dan i noć, mirno more i razigrani talasi.
Dok šetate obalom, lako je zaboraviti da je ovo mesto imalo značaj još u antičko doba. Rimljani su ovde gradili akvadukte, mozaike, bazilike. Ostaci su i danas tu, urezani u kamen i u sećanje lokalnih vodiča koji ih s ponosom pokazuju. U malom muzeju ili na licu mesta, shvatite da Novalja nije samo turistička destinacija, već i istorijski arhiv na otvorenom.
Ali ono što mene fascinira nije samo prošlost, već kako se ona prepliće sa sadašnjošću. Ispred crkve Svete Katarine, deca se igraju sa loptom, dok turisti u prolazu fotografišu kamene zidove starih kuća. Čini se kao da istorija i svakodnevica ovde žive u mirnom savezu.
Pogled na centar Novalje; Foto: Nevena Ranđelović
Naravno, kad se pomene Novalja, prva asocijacija su plaže. Plaža Zrće je već odavno brend, poznata kao hrvatska Ibiza. Danju svetlucava pod suncem, noću pretvara obalu u ogromni plesni podijum. Ako ste mladi, ili se bar tako osećate, Zrće je obećanje da će vam noć trajati duže nego bilo gde drugde.
Ali Novalja nudi i drugo lice mora. Plaža Vrtić, samo nekoliko minuta hoda od centra, daleko je od gužve. Tu se čuju samo deca koja prave kule od peska i lagano udaranje talasa. Još malo dalje, skrivene uvale otkrivaju kamenite obale, borove i tišinu. Kada sednete tamo, daleko od muzike i gužve, shvatite da Novalja nije samo mesto za provod, već i za introspektivno ćutanje.
Život u Novalji ima dve brzine. Zimi, ulice su mirne, gradski trgovi prazni, a ribari su glavni junaci obale. Leti, grad bukvalno eksplodira – restorani se pune, apartmani se iznajmljuju do poslednjeg mesta, na ulicama se čuje miks jezika od nemačkog i poljskog, preko engleskog, do češkog i italijanskog. Stanovnici su naučili da žive u tom ritmu. Jedni se oslanjaju na turizam kao osnovni izvor prihoda, drugi ga trpe, treći u njemu pronalaze inspiraciju. Ono što spaja sve njih jeste činjenica da Novalja bez turista jednostavno nije ista, jer energija gostiju postaje deo identiteta grada.
Centar Novalje; Foto: Nevena Ranđelović
Kao i svaki turistički centar, Novalja se suočava sa izazovima: sezonalnost, pritisak na infrastrukturu, potreba da se zaštiti priroda i kulturna baština. Lokalna vlast ulaže u šetnice, javne površine, bolju saobraćajnu povezanost. Ambicija nije samo da Novalja bude parti destinacija, već da se profilira kao grad za celogodišnji turizam – sa sadržajima za porodice, ljubitelje prirode i kulturne znatiželjnike. Postoji i sve veći naglasak na održivost, jer more koje privlači posetioce treba očuvati, baš kao i čuveni paški pejzaži, vetrom oblikovani kamen i nepregledni maslinjaci.
Ono što Novalju čini posebnom nije samo kombinacija sunca i mora. To su sitni trenuci: starica koja u hladu plete mreže i radoznalo pita odakle ste, miris paškog sira i maslinovog ulja u lokalnim konobama, deca koja trče između stolova na rivi dok roditelji piju kafu. Novalja je i glamur i jednostavnost, i bučni koncerti i tihe večeri uz čašu vina. U njoj svako pronalazi ono što traži – bilo da je to adrenalin noćnog života ili spokoj letnjeg zalaska.
Novalja je grad kontrasta koji se ne sudaraju, već stapaju. Ona vas uči da jedno mesto može istovremeno biti i prošlost i budućnost, i tišina i buka, i kamen i pesak. Za neke je ovo destinacija koju posećuju svake godine zbog plaže Zrće. Za druge, to je mirna luka na severu Paga. A za mene, Novalja je podsećanje da more nikada nije samo voda, već i priča, i ritam, i identitet jednog grada.
O autoru
