Ovogodišnji festival „Nisomnija” uveličala je YU grupa svojim prisustvom i bezvremenskim pesmama. Na samom početku koncerta ponosno su istakli da bend stvara već 55 godina i podsetili publiku da su dosadašnjim trudom uspeli da okupe sve generacije. Izvedbom kultnih numera poput „Čudna šuma”, „Crni leptir” i „Od zlata jabuka” podigli su atmosferu i pokazali zašto se s pravom smatraju stubom rokenrola. U otvorenom razgovoru za „Studentski dnevni list” nakon nastupa, otkrili su da ih početak karijere vezuje za Niš i da se rado vraćaju „rokersko-bajkerskom gradu”, kako navodi bas-gitarista grupe, Živorad Žika Jelić.
Tokom razgovora nije krio zadovoljstvo što sa bine još uvek mogu da vide mlađe generacije kako uživaju u pesmama nastalim prošlog veka.
Ja ne kažem da ne postoje mladi ljudi koji vole drugu muziku i druge muzičke pravce, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da ima jako puno mlade generacije publike rokenrola, navodi Živorad Žika Jelić.
Na pitanje šta najviše utiče na to da bend postoji toliki niz godina, Jelić ističe da je prvenstveno ljubav bila ta koja ih je sve spojila, jer rokenrol traje dok traje i ljubav. Osim toga, trud i rad su najzaslužniji za sve uspehe koje su nizali od 1970. godine.
Na samom startu je afirmacija koja traži maksimalno dokazivanje godinama i mislim da ta naša, Dragijeva i moja, bratska sloga koja kod većine braće ne postoji i nije tako zastupljena kao kod mog brata i mene, upravo predstavlja temelj naše istrajnosti, podrške i uspeha kroz sve izazove koje smo zajedno prošli. On je od 15, a ja od svoje 20. godine non-stop na turnejama, svirkama i probama. Ceo svoj život smo posvetili rokenrolu, rekao je bas-gitarista Jelić.
Od osnivanja grupe i ranih početaka do danas, podsetio se kroz šta su sve prošli kako bi stekli publiku i dokazali nepokolebljivu strast prema ovom pravcu muzike. Međutim, osim razumevanja, ističe i način života kakav vode obojica.
Mislim da tu ključni element igra i genetika, umerenost u svemu i u ovim godinama, iako imamo dosta godina i dobro zdravlje, a ono je najbitnije da bi sve funkcionisalo kako treba, poručuje Jelić.
Osvrćući se na činjenicu da je ceo život posvetio rokenrolu, izdvojio je najteže trenutke kada je bio zabrinut da li će moći da se vrati muzici.
Kad vas tako neka nezgoda izbaci iz koloseka ne razmišljate ni o čemu i sve je otprilike na liniji da li će se ili neće dalje nastaviti sa ovim poslom, i u tim trenucima sam razmišljao: Jao, da li ću samo moći dovoljno da se oporavim barem da sedim na pozornici, rekao je.
Koncert je završen baladom Mornar uz gromoglasan aplauz i oduševljenje publike. Iako je repertoar bio priveden kraju, publika nije želela da se veče završi – zatražili su povratak na binu i još rokenrola.
O autoru
