Objavljen 25. septembra 2020. godine od strane izdavačke kuće 88rising, „Nectar” je drugi po redu Džodžijev studijski album i predstavlja presudnu tačku u njegovom umetničkom razvoju. Džodži je od internet fenomena sa neobičnim smislom za humor obrnuo krug i postao jedan od najupečatljivijih melanholičnih glasova savremene alternativne R&B scene. U vreme kada je muzičko tržište prezasićeno šablonima, „Nectar” nudi emociju u njenom najsirovijem obliku.
Pre nego što se svetu predstavio kao Džodži, Džordž Miler je bio svetski poznat kao internet senzacija Filthy Frank, haotični alter ego koji je svojim prepoznatljivim humorom obeležio jednu eru Jutjuba tokom prethodne decenije. Međutim, iza bizarnih i apsurdnih ličnosti krila se ozbiljna umetnička težnja koja je prvo pronašla svoj izlaz kroz komični rep i hip hop, a zatim kroz introspektivniji muzički pravac. Džodži je svoj karijerni i muzički preokret označio kao odrastanje i ličnu transformaciju. Njegov debi album Ballads 1 otvorio je vrata jedinstvenom zvuku u kojem su se spajali melanholični vokal, minimalna produkcija i emotivni tekstovi. Nectar nakon toga dolazi kao logičan, ali i znatno zreliji korak napred i u produkcijskom i u umetničkom smislu.
Kroz 18 pesama koje čine ovaj album, Džodži prolazi kroz teme koje su za njega veoma karakteristične, od ljubavi i gubitka do smisla i prolaznosti. U skladu sa tim, autor ovaj album naziva ljubavnim pesmama sa mračnim obrtom. Zbog toga su tekstovi puni unutrašnje borbe i kritika savremenog društva poput materijalizma i emotivne površnosti. Nectar ne nudi idealizovane i romantične fantazije, umesto toga, on se ljubavlju bavi kao složenim i destruktvnim procesom bez srećnog kraja, onakvim kakva ljubav ponekad stvarno jeste. Nectar je izgrađen na temeljima eksperimentisanja žanrovima i kreativnosti. Džodži vešto kombinuje elemente alt-R&B-a, lo-fi elektronskog sintizajerskog zvuka, trip-hopa i modernog komercijalnog popa, uz dašak indie estetike i inteligentne produkcije, sve u cilju kako bi svaka pesma bila emocija za sebe, ali i deo celokupne sage o ljubavi.
Pesme kao što su Run i Sanctuary služe kao dva idealna primera tog polarnog spektra. Prva je balada sa elementima bluza i roka koja završava podjednako jakim katarzičnim gitarskim rifovima, dok druga ima moderniji prizvuk i donosi više elektronike i pop žanra. Gimme Love je možda i najbolji prikaz te dualnosti u samo jednoj pesmi, u prvoj polovini ritmična i jako brza, dok se u drugoj transformiše u nežnu klasičnu kompoziciju. Nasuprot njoj Like you do je produkcijski i aranžmanski jednostavna balada, koja kroz tihe zvuke klavira i nežan vokal stavlja fokus isključivo na emocije i tekst.
Prepoznatljivost njegovog stila takođe su i tekstovi koji često odudaraju od tipičnog pop formata. Džodžijeve pesme ne prate nužno ustaljene formate i redoslede, niti se oslanjaju na laku pamtljivost ili pevljivost. Umesto toga, tekstovi deluju poput delova dnevnika, unutrašnjih monologa ili nenamerno napisane poezije. Njegov stil pisanja je ponekad zbunjujuće jednostavan, a upravo ta sirovost daje snagu pesmi. Emocije ne dolaze kroz razrađene metafore, već kroz slike koje je lako videti baš zato što su tako jasne.
Nectar je sam po sebi samosvestan i ironičan album. Nectar kao tečnost je esencija nečeg jako slatkog dok je ovaj album zato sve samo ne sladak. On je gusta masa neizrečenih emocija i bolne tišine. U tom smislu, Džodži nudi nešto vrlo retko na današnjoj muzičkoj sceni, a to je iskrenost bez patetike. Nectar ne cilja da udovolji najširoj publici i bude slušan stalno, ali kada slušalac oseti potrebu za njim tada će ostaviti najjači utisak.
O autoru
