Goran Biševac („Pero Defformero”): Živimo u ludom vremenu kad se nema vremena ni za šta, a onda se nema vremena ni za prijatelje

Posle nastupa koji je bend iz Novog Sada „Pero Defformero”, održao u petak 11. novembra u klubu „Feedback”, usledilo je slikanje i razgovor sa ljubiteljima njiihove muzike. Ovaj bend na sceni je već 30 godina, što je bio povod za njihov koncert, a ujedno i promocija četvrtog albuma pod nazivom „Muzika za ljude bez prijatelja” koji je izašao u septembru ove godine. Frontmen grupe Goran Biševac govorio je za Studentski dnevni list o muzici, tekstovima, novom albumu i publici. 

Obzirom da je ovo četvrti album po redu i da već 30 godina unazad stvaraju muziku i pišu svoje pesme, može se pretpostaviti da su većina pesama nastale sa lakoćom. Ipak, album je nešto što zahteva vreme i rad, a neke pesme sigurno nije bilo lako napisati. Frontmen grupe Goran Biševac objasnio je koji savet je primenjivao sve vreme.

 Pero Defformero nema takav problem. Sve pesme su glupe. Meni je majka rekla: “Nemoj da se trudiš da budeš inteligentan, samo neka bude kratko i glupavo”. Ja mislim da smo uspeli, rekao je on.

Kako album nosi naziv Muzika za ljude bez prijatelja, Biševac objašnjava u kakvom dobu svi trenutno živimo i zbog čega je ovaj album upravo posvećen onima koji nemaju prijatelje i kakvo značenje ovaj album sa sobom nosi.

Ljudi sa prijateljima nemaju nikakvih problema, imaju problem ovi koji nemaju prijatelje. Pisano je za ljude koji se nisu uklopili u ovo novo doba koje nas je zadesilo sve. Očevici smo da stvari nisu kao nekad, mi malo stariji pamtimo neka druga vremena. Ovo je totalno jedan novi trend - ljudi nemaju više vremena ni za šta. Mladi hoće sad, juče, odmah - nemaju vremena za sebe, nemaju vremena za svoj život. Opterećeni su tuđim sadržajem na internetu i TikToku, čudima. Mislim da to nije dobro ni za kreaciju, da neće biti kreativnih mladih ljudi možda - biće ih ali će ih biti manje. Živimo u tom nekom ludom vremenu kad se nema vremena ni za šta, a onda se nema vremena ni za prijatelje. Onda je to to - muzika za ljude bez prijatelja, detaljno je objasnio Goran.

Album je pokušao da objasni u tri reči, a pomalo i otkrije nešto više o tome kako dolazi do dobrog narodnog teksta.

Album je pohotan, vruć i zanosan. A zarad dobrog teksta izađeš malo do čaršije, pogledaš, poslušaš priče oko sebe i to je to, kaže Biševac.

Foto: SDL redakcija/ Milena Kostić

Iako se veliki broj publike nalazi na jugu, ima ih naravno i po celoj državi, ali i van granica naše zemlje. Međutim, ono značajno što ovaj bend dokazuje jeste da muziku prosto ili osetiš ili ne osetiš kao i da razumevanje teksta i onoga o čemu se peva i nije toliko značajno.

Nisu oni samo na jugu. Ima ih svuda. Svirali smo i po inostranstvu, ne biste verovali pred koliko ljudi. Evo i u Rumuniji, gde je jezička barijera očigledna, ljudi osete vajb, osete energiju, super im je. Koliko smo i mi na ovim prostorima odrstali na aglosaksonskoj kulturi, nije nam baš bilo ni bitno o čemu pevaju - il’ me nosi il’ me ne nosi. Naravno, imaš celu sliku ako razumeš tekst, ali on nije bitan faktor da bi uživao, kaže frontmen ove grupe.

Pero Defformero nastupio je ovog leta na Exit festivalu, a već se sprema i za sledeću godinu. Goran ipak kroz šalu kaže da sebe ne vidi ni iza najbližeg ćoška, a ističe zbog čega on lično voli taj festival i kada ne nastupa na njemu.

Ne očekujem ništa. Kažu gde vidiš sebe za pet godina, pa ne vidim sebe iza ovog ćoška, ne znam šta će mi se desiti, može cigla da mi padne na glavu. Exit menja svoj oblik - on je više od nekih par ljudi koji nešto organizuju, oni su povezani sa ostalim festivalima i moraju da dovode imena koja su već na turneji. Gomilu tih izvođača mi ni ne poznajemo, nisu nam ni bliski, možda ni zanimljivi. Ali što da ne pogledati nešto, pa makar to bilo i nešto glupavo - poslušam dve pesme, bilo mi glupavo, idem dalje. Zato je Exit odlična stvar - možeš da lutaš i da tražiš sebi sadržaj, malo se našalio, ali i bolje objasnio Goran.

O ljubavi koju poseduju prema muzici pokazuje činjenica da bi oni i dan danas nešto stvarali sami za sebe i da se nisu probili u svet muzike i nastupa i da kada to nešto postoji u čoveku, prosto je tu.

Ludost, idiotizam i renesansa. Mi bismo to radili i da nismo “nešto napravili” - sedeli bismo kod kuće i igrali se sa slovima, rečima, zvukom. To je jednostavno u tebi, ili imaš ili nemaš. Da Zdravko Čolić nije ni dinara uzeo, on bi uz klavir ili gitaru pevao za familiju. To je u čoveku jednostavno tako, rekao je za kraj Biševac.

Kakva je još atmosfera bila na nastupu, možete saznati u prethodnom tekstu.