Džezom do zvezda – prvu noć jubilarnog 30. „Nišvila” obeležili Theo Crocker i „Black Uhuru”

Prvo veče 30. jubilarnog džez festivala „Nišvil” obeležili su nastupi brojnih izvođača i sastava iz celog sveta.  Na „Earth i Sky” bini najviše pažnje privukli su „Vertigong” iz Indonezije, Theo Crocker i „Brookln Funk Essential” iz Sjedinjenih Američkih Država kao i „Black Uhuru” sa Jamajke. U senci nije ostao ni bend „Kermetz A L`est” iz Belgije, koji je predstavljao vrhunac noći, a sa čijem se poslednjim udarcem bubnja prva nišvilska noć zvanično i završila.

Theo Crocker sa svojim bendom, kroz pop fank i elektronsku fuziju, za cilj je imao da melodijom napravi mali univerzum u srcima svih slušalaca. Sa svojih 11 godina prvi put je zasvirao trubu, a do zvezda su ga vinuli albumi Afro Physicist i Escape Velocity. Ovaj muzičar koji je tri puta nominavan za prestižnu Gremi nagradu nije znao šta da očekuje od Nišvila, ali njegovo oduševljenje nije izostalo.

Bilo je fantastično. Nisam znao na šta će sve to da liči, ali ispalo je odlično. Nastupao sam i u Beogradu i baš mi se sviđa Srbija, mada mi se više sviđa Niš, rekao je Theo.

Svoju muziku opisuje kao putovanje kroz vreme i prostor, kada se um opusti, a telo pomera. Iako su bili fokusirani na nastup, sigurni su da se on publici dopao.

Kao i uvek ubacili smo se u ritam, ali imam osećaj kao da se publici dopalo, da su uživali zajedno sa nama. Svirali bismo i za deset ljudi isto. Ovde smo i došli da se lepo provedemo i sviramo, objasnio je.

Foto: Jana Stanojević

On je za Studentski dnevni list otkrio da bez obzira na njegovog dedu, koji je takođe svirao trubu, on sam je oduvek bio zainteresovan za muziku.

Mislio sam da je truba nekako fascinantan instrument. Kada sam je ugledao video sam velike nastupe u Karmagi holu i bio sam u fazonu ''wow''. Nije imalo nikakve veze sa mojim dedom, uvek me je muzika interesovala. Kasnije, u životu, shvatio sam da je on fascinantan u sviranju, a ja to nisam znao kad sam imao 11 godina. Što sam stariji to više shvatam koliko je on odličan bio, prepričava on. 

Po završetku nastupa benda Theo Crockera, predstavljen je ovogodišnji dobitnik Nišvil nagrade za životno delo Ivan Švager. On se našalio za svoje godine i sviranje, ali je istakao Niš kao grad koji ga je srdačno prihvatio.

Black Uhuru je prepoznatljivi bend sa Jamajke i dobitnik Gremi nagrade, a posle ove festivalske noći bogatiji su za još jednu nagradu -nagradu Šabana Bajramovića. Nagradu koja nosi ime po takozvanom caru Romske muzike, bendu je uručio Dado Topić, nakon čega su svojim rege tonovima članovi Black Uhuru hipnotisali publiku.

Foto: Jana Stanojević

Frontmen benda Black Uhuru opisao je atmosferu, ali i utisak koji je stekao o publici.

Atmosfera je bila puna energije, života, veselih pokreta, a publika izvanredna i fascinantna. Svideo nam se odgovor publike i kako je uživala, rekao je.

Kako im je nastup trajao malo duže od predviđenog, moglo se pretpostaviti da su zaista uživali u njemu, a što je on i potvrdio: Prvi put smo ovde nastupali, predivno nam je, primećuje se samo ljubav. Došli bismo ponovo! Nismo hteli da prestanemo sa nastupom, mogli bi tako celu noć.

Poslednji nastup benda KermesZ à l'Est sa sobom nosi ne tako srećnu simboliku. Najveća zvezda ovog benda, njihov pas Okto koga su planirali da povedu na Nišvil je nedavno uginuo. Tako je publika bila u prilici da sluša njihov album Oktofilija pa je i sam nastup bio posvećen psu Oktu.

Nastup ovog benda, iako je počeo relativno kasno, okupio je pozamašan broj publike, a njihov nastup obeležio je kraj prve večeri ovogodišnjeg jubilarnog Nišvila.

Foto: Jana Stanojević

Celokupnu atmosferu prve od četiri glavne večeri, voditelj festivala Velibor Petković posebno vezuje za jubilej, ali i podseća na krizu kroz koju je Nišvil džez festival prošao, što doprinosi da ovih 30 godina budu još posebniji.

Tek je prvi dan i mislim da je atmosfera dobra kao i prethodnih godina, ali sama činjenica da je jubilej, da je 30 godina, čini da su svi još nekako raspoloženiji i blagonakloniji prema bendovima koji nastupaju, tako da se to oseća kao neka vrsta pobede. ''Nišvil'' je nekoliko puta bio zamalo ugašen. Pre samo dve godine bili smo u krizi, tako da je veliki jubilej i velika pobeda, pojašnjava Petković. 

Uzimajući u obzir posećenost prve večeri glavnog programa Nišvil džez festivala i sam voditelj bio je prijatno iznenađen. Objasnio je da tome mnogo doprinose i scene koje su dostupne svima, i usputnim prolaznicima, gde je u Tvrđavi svako mogao da nađe ono što mu odgovara.

Moram da kažem da sam se iznenadio. Ja sam 13 godina voditelj ''Nišvila'' i uvek je onaj bend koji svira prvi u pola 8 ''žrtvovan'' zato što naši ljudi ne vole da izlaze danju, već izlaze tek kad padne mrak. Međutim, ove godine je iznenađenje. Da budemo iskreni, tome nije doprinos samo ovaj jubilej, već i ova užasna vrućina. Niko ne može da sedi kod kuće. Jako su posećene sve ove besplatne scene, tako da očigledno ovde ima muzike za sve ukuse, što zvuči kao fraza, ali je istina, dodaje on. 

Meni se čini da ljudi zapravo šetaju. U vreme kad sam ja bio mlad postojalo je nešto što se zvalo korzo. Ideš kroz grad ulicom i onda se napravi kao neka vrsta trakalice, jedni idu na jednu stranu, drugi na drugu i tako vidite u prolazu nekog ko vam je simpatičan. E sada to ljudi rade ovde, idu i traže muziku koja će im se dopasti, kroz smeh objašnjava Velibor.

Pričao sam sa nekim našim studentima i saznao da je recimo Karen Souza bila jako popularna, kako rekoše, zvezda njhovog detinjstva. Znate kad imate 21 godinu, čini vam se da ste bili u detinjstvu kada ste imali 15, 16 godina. Ja nekako tipujem, možda zato što sam starija generacija, da će dolazak Konstrakte biti vrh festivala. Nju smo praktično zavoleli onog trenutka kad smo shvatili da se može biti zvezda iako se živi običnim životom i peva o njemu. Tako da mislim da je ona spoj onog najboljeg u srpskom narodu, a to je duh i duhovitost, pojasnio je on. 

Često me ljudi pitaju zašto ja mnoge stvari radim besplatno ili samo za dnevnicu. I voditelj i snimatelj, svi smo mi plaćeni isto. I mi ovo radimo zato što mislimo da su ''Nišvil'' , kao i neke druge manifestacije, jako bitne za kulturu grada Niša, a Niš bez kulture nije grad, već samo gomila zgrada. Dakle ljudi su važni, kultura je važna i ono što ostaje posle svega. Kultura drži narod, kultura drži zemlju, kultura drži Niš, zaključuje Petković. 

Mislim da je jako bitno da ''Nišvil'' održava kulturu i prenosi je na mlađe generacije. Ja to vidim po mojoj deci koja nikad nisu slušala džez. Međutim, ovaj festival ima toliko šarenoliku muziku, čujete malo regea, malo džeza, čekajući da čujete one za koje ste zapravo došli, i onda praktično čujete nešto novo i tako nam se otvaraju vidici, što je glavna stvar. Kultura menja čoveka na bolje. Ja ne bih bio ovakav da nisam slušao raznu muziku, čitao knjige, gledao filmove. Video sam dobre ljude u filmovima i odlučio da i ja budem takav, podelio je svoje razmišljanje sa nama Petković.