„Dreamland” predstavlja još jedno poglavlje u bogatoj, ali tihoj diskografiji turskog pijaniste koji stvara pod pseudonimom Pianza i čije ime zaslužuje daleko veću pažnju i priznanje. Album je objavljen februara ove godine i sastoji se od deset klavirskih kompozicija. Reč je o ostvarenju koje slušaoce vodi kroz svet sećanja, čežnje i neizgovorene ljubavi.
Pianzine kompozicije su obojene tamom i melanholijom, koje on vešto iskazuje putem nota.
Samo jedna od pesama koja dočarava osećaj mira usred haosa naboja emocija jeste Eternal Illusion No.2 koja započinje nežnim tonovima koji postaju sve intenzivniji, mahom oštri, ali uvek sa dozom krhkosti. Pesma ne poseduje reči koje se mogu izgovoriti, ali njena melodija govori tiho, poput šapata srca. Prilikom slušanja, nalikuje kao da se mogu čuti reči koje su samo naše, ne izgovorene, već osećane. Svako u njima nalazi svoj smisao i peva ih na svoj način, jer to je jezik duše, jedinstven i neponovljiv. Ta pesma živi u onome što je skriveno između tonova, u ličnoj priči koju svaki slušalac piše za sebe.
Druga u nizu je pesma pod nazivom A Place Only We Know za koju se može smatrati da govori o nekoj davnoj, prošloj ljubavi, koja je sada, ostala večno zapisana putem nota.
Za razliku od pomenutih pesama, What Falling In Love Feels Like poseduje neku primesu svetlosti, ekstrovertnosti, dok tonovi u njoj osciliraju od dubljih ka onim višim, poput emocija koje preplavljuju u stanju zaljubljenosti, dok je pesma Limerence superlativ osećanja zaljubljenosti.
Dreamland nije samo nemi album, već pokazatelj da su mogućnosti interpretacije kompozicija neograničene. Svako srce peva drugim jezikom, dok mu setni molski tonovi odzvanjaju venama.
O autoru
