Detektivski film rađen po romanu Agate Kristi „Zabava u Noći veštica”, nastavak filma „Smrt na Nilu” i treći film u kome glavnog lika Herkula Poaroa tumači Kenet Brana — „Duhovi u Veneciji” film je koji je obožavatelje belgijskog detektiva ponovo odveo u novu misterizonu priču. U svetu tajni i iznenadnih događaja pored Keneta Brana, glavne uloge tumače Kajl Alen, Kamij Koten, Džejmi Dornan i drugi.
Tek penzionisan 1947. godine, ovaj izuzetan detektiv svoj mir pokušava da nađe u Veneciji. Ipak, kako mnogi kažu, dobar glas daleko se čuje, pa ni ovde ne može da pobegne od svog posla, a ni od onoga što je. Red ispred njegovih vrata uvek je dugačak toliko da mu se kraj ne vidi, ali niko ne može da dođe do njega. Međutim, kada jednog dana na vratima pokuca svetski pisac bestelera, Ariadne Oliver, njegov telohranitelj odlučuje da je pusti unutra. U novinama trenutno najaktuelniji je slučaj puštanja iz zatvora, kako su je oni nazvali, Nesvete gospođe Rejnolds. Mladoj autorki to privlači pažnju jer je prisustvovala jednoj njenoj seansi i po njenim rečima, definitivno nije prevara. A njoj je potreban detektiv Poaro kako bi bila sigurna da nema racionalnog objašnjenja za sve što se u tim seansama dešava.
Slučajnost ili ne, gospođa Rejnolds dolazi u Veneciju uoči Noći veštica u kući operske pevačice Rovene Drejk. Ubeđena da njena ćerka Alisa nije izvršila samoubistvo, već da je neko gurnuo sa trećeg sprata sa balkona njene sobe pravo u kanal, njoj ne preostaje ništa drugo nego da održi seansu sa medijumom koji će uspeti da joj otkrije istinu. Poarou to privlači pažnju i odlučuje da im se pridruži, izuzetno siguran da je gospođa Rejnolds prevarant i da za sve može naći objašnjenje. Gondolom odlaze do kuće u kojoj, pored Rovene, borave porodični lekar, njegov sin Leopold i kućna pomoćnica Olga. Te večeri pridružuju im se Alisin bivši verenik Maksim, Nesveta Rejnolds sa dva pomoćnika, autorka Ariadna, telohranitelj Vital i sam detektiv Herkul Poaro.
Za kuću u kojoj borave kruže priče kako je ukleta, kako se u njoj čuju glasovi i jecaji, a čim neko ugleda senku deteta znači da dolazi nešto lose. Alisinu smrt pripisivali su upravo kletvi i tome kako duhovi dece nisu hteli da je puste na miru, zbog čega se zapravo i ubila. Nakon seanse u kojoj je Poaro odmah uvideo da je lažna, neko pokušava da ga udavi. Ključna činjenica je da je na sebi u tom trenutku imao masku gospođe Rejnolds. Nedugo zatim, ona sama postaje sledeća žrtva ove kuće, ili je ipak ubica možda neko od njih.
Od tada pa nadalje, kuća ponovo postaje mesto zločina iz koje niko ne sme da izađe jer je ubica među njima, a svi su na prvi pogled žrtve tajni i zidova među kojima se nalaze. Ponovo jecaji, glasovi, senke, priviđanja i još jedna smrt. Lekar pronađen u sobi probodenog stomaka sa nožem pored njega. Klupko se polako odmotava, telohranitelj je bivši policajac koji je izvukao mrtvu Alisu iz kanala, majka Rovena i pored sve slave nema novca, verenik Maksim i dalje voli Alisu iako su raskinuli pre njene smrti, a Ariadna je osmislila ceo plan seanse kako bi u svojoj knjizi mogla da napiše kako je nešto bilo nerešivo čak i za detektiva poput Poaroa.
U jednoj noći, kada su mrtvi nikad bliže, tajne su ipak one koje ne mogu zauvek da ostanu zakopane. Pred zoru, još jedna osoba pada mrtva. Ona koja stoji iza svega, osoba koja povezuje sve njih zajedno, ona koja je sve isplanirala od samog početka. A jedan pogrešan korak je upravo sve što je potrebno detektivu Poarou da skloni veo tajne i smiri jecaje jedne kuće u Veneciji.
O autoru
