Najnovije domaće filmsko delo koje nosi naslov „Volja sinovljeva” premijerno je prikazano u petak, 29. novembra u bioskopu „Cine Grand”. Ovaj avanturistički, naučnofantastični film tvorevina je režisera Nemanje Ceranića, čoveka čije ime stoji iza mnogih filmova poput „Nedelja” i „Lihvar”. Ovu uzbudljivu priču o hrabrosti, porodici i ljubavi, prenesenu u stilu narodnih epskih pesama, preneli su glumci Igor Benčina, Isidora Simijonović, Sergej Trifunović, Marta Blejica, Petar Benčina, Svetozar Cvetković, kao i Žarko Laušević.
Prve scene filma na veoma neuobičajen način prikazuju kakva se katastrofa zapravo desila i kako je do nje došlo, a to radi u stilu crtanih scena koje podsećaju na stranice stripa. U postapokaliptičnom svetu gde države više ne postoje i gde padaju kiše koje gore kožu ne vlada ni red, ni zakon. Ekonomija praktično da ne postoji u onakvom obliku u kakvom je poznata, već se svaka transakcija zasniva na robnoj razmeni, najčešće metkova, a najmoćniji, najskuplji i najređi proizvod na tržištu je voda.
Prva dva lika s kojima se gledaoci susreću jesu dečak i misteriozni čovek, obučen tako da mu se ni lice ne vidi. Njih dvoje, naslonjeni jedno na drugo, se polako i uporno kreću ka krčmi, jedinom objektu u pustinji. Unutra se nalazi četiri čoveka i nijedan od njih ne želi da primi guslara i dečaka unutra. Njih dvojica ljudima traže vodu, a mogu je jedino platiti pesmom Voljom sinovljevom. Zatečeni, oni ne znaju kako da odgovore, jer misle da je Volja sinovljeva prosta izmišljotina. Pesmom se stvara novi svet, odlazi se u prošlost i gledaoci mogu videti kako je sve zapravo započelo.
Foto: SDL redakcija/ Andrijana Popović
Već u sledećoj sceni upoznajemo Jovana, mladog i hrabrog čoveka koji se uputio u Grad, mesto u kome ljudi žive u klanovima i bandama gde su moralna načela izgubljena i kojim vlada jedan čovek. Gledaoci već koji minut kasnije saznaju da je vladar umro, da je na njegovo mesto došao njegov sin, a da Jovan ide tamo sa ciljem pronalaska svoje sestre koju nije video i o kojoj ništa nije čuo godinama.
Međutim, njegovo putovanje ne traje dugo. Pronalazi ga čovek koji ga tera da pođe s njim i on i njegova žena mu ubzo objašnjavaju da je primoran da učestvuje na, slobodno se može reći, takmičenju mladoženja. Mlada, ili kako je publici predstavljena Princeza, mora da odabere jednog kandidata za kojeg će da se uda. Bez obzira na očigledno dugogodišnju tradiciju, Jovan je onaj koji to prekida i otima mladu za koju se kasnije saznaje da ona uopšte i nije Princeza, već je bila unajmljena da se pretvara. Ime devojke koja je vrlo uverljivo odglumila Princezu je Anastasija i ubrzo se Jovan zaljubljuje i nju, kao i ona u njega.
Njih dvoje sada kao par odlaze u Grad, Jovan sa jasnim ciljem, a Anastasija, zato što gaji osećanja prema njemu. Bez obzira na mali, ali dovoljni broj ljubavnih scena u filmu, one na odličan način prikazuju ljubav na prvi pogled i kako jedna osoba u drugoj može naći utočište i zadovoljstvo.
Jovan tokom teškog i napornog puta koji je ispunjen brojnim izazovima i haosom, sasvim slučajno pronalazi sablju koja je nekada davno pripadao njegovom ocu, koja je pripadala i njemu dok ga nije izgubio u borbi za preživljavanje. Sablja predstava mitski artefakt i kako je objašnjeno, sama bira svog vlasnika na osnovu toga ko je najviše zaslužio da bude njen vlasnik to i postaje. Kao simbol nasleđa, časti i borbe za pravdu, sablja zapravo predstavlja test za Jovana koji je tu da potvrdi da li je on dovoljno hrabar i dostojan njenog korišćenja. To će se, kako se film odvija, i utvrditi da je tačno, te će Jovan u svim situacijama imati priliku da se pokaže kao junak i spasilac svih onih koji to zaslužuju.
Glavni antagonista u Volji sinovljevoj jeste Tućin koga tumači Sergej Trifunović. On na sve načine želi da se dočepa trona u Gradu i to je i postigao ubivši vladara. Voljen pohlepom, sebičlukom i željom za apsolutnom moći, Tućin je spreman da uradi sve što može kako bi postigao svoj cilj – da ne postoji snažnija osoba od njega u Gradu. Njegova namera dovodi do haosa u Gradu: svi klanovi i bande koje ga čine se međusobno bore, što dovodi u opasnost glavne likove ovog filma, Jovana, Anastasiju i Milicu.
Foto: SDL redakcija/ Andrijana Popović
Tućinova, slobodno se može reći, opsesija seže toliko duboko da je spreman čak i da povredi one koje voli, a u ovom slučaju, onu koju je voleo. Tućinov i Miličin odnos koji je ranije bio ljubavni, sada je nestabilan, pun prepirki i napetosti. To dovodi do borbe dvoje bivših ljubavnika u kojoj oni jedno drugo rane. Međutim, bez obzira na Miličinu spretnost i veštinu, ona biva zatvorena u kavez zajedno sa Anastasijom. Jovan, kao neko ko važi za heroja, pronalazi svoju ženu i sestru i u teškom i napetom sukobu pobeđuje Tućina, što i beleži kraj njegove kratke, ali loše vladavine.
Gledaoci su svedoci promene tri vladara Grada, od kojih je jedan onaj koji se ne prikazuje na filmu, njegovog sina koji preuzima presto, pa i Tućina. Četvrti vladar koji se pominje je zapravo Milica, koja je, preuzela presto i zaklela se da je Grad njen, i da je ona Grad.
Sam kraj filma zapravo otkriva ko je misteriozni guslar i dečak koji ga prati i govori umesto njega. Ispostavlja se da je guslar niko drugo do Jovana, a dečak je njegov i Anastasijin sin. Sablja koja je nekada davno odabrala Jovana kao svog vlasnika je ovog puta odlučila da je sledeći na redu njegov sin. Zadnje scene, kao i naracija koju je odradio Žarko Laušević, indirektno govore kako ovo nije kraj priči, kako postoji još stvari koje nisu otkrivene i kako samo čekaju da ih neko otkrije.
Na osnovu svega rečenog, slobodno se može reći, da bez obzira na avanturističke elemente postoji očigledna emotivna komponenta prisutna u skoro celom filmu. Bilo da je u pitanju scena borbe između Jovana i Tućina, Anastasijin temperament i česte prepirke sa glavnim junakom ili pak guslarovo pripovedanje, akcenat je stavljen na osećanja koja se bude kod gledaoca. Primamljiva i jedinstvena muzika, dugi kadrovi i izrazi lica likova imaju za cilj da probude određene emocije što rade poprilično uspešno. Iako su neki likovi površno prikazani, poput Tućina čiji su motivi mogli biti dublje objašnjeni, film obiluje emotivnim nabojem, čineći da gledaoci pronađu određenu dozu saosećanja i prema likovima koji su, očigledno, postavljeni kao antagonosti.
Zaključno, film Volja sinovljeva uspešno spaja naučnofantastiku sa epskim pesmama sa temama poput porodice i nasledstva, borbe za preživljavanje, ljubavi i žrtve i moralnosti i pravde. Film je, po svemu sudeći, ispunio očekivanje publike, te je sama poruka filma ono što ga čini privlačnim. Volja sinovljeva nije samo film o borbi za presto, već i o upornosti, hrabrosti i ljubavi.
O autoru
