Mjuzikl „Eni” koji datira još iz 1982. godine, pod rediteljskom palicom Džona Hjustona, jedan je od najprepoznatljivijih filmskih adaptacija modernog vremena. Sa Ejlin Kvin u ulozi simpatične i neustrašive Eni, Albertom Finijem u ulozi Olivera Varbuksa, i Kerol Barnet koja tumači lik gospođice Hanigan, ovaj film zrači energijom i emocijama koje osvajaju. Ovo delo istražuje teme koje se tiču ljubavi, porodice, nade, a posebno ističe koliko je važna vera u bolje sutra.
Radnja filma smeštena je u Sjedinjene Američke Države 1930-ih godina prošlog veka, u vreme Velike depresije. Eni, devojčica koja živi u sirotištu, a kojoj gospođica Hanigan predstavlja staratelja, sanja o danu kada će je njeni pravi roditelji pronaći. Sudbina se umeša kada bogati industrijalac Oliver Varbuks odluči da ugosti jedno siroče tokom božićnih praznika, a sve to kako bi poboljšao svoj imidž u javnosti.
Eni biva izabrana, i to je uvodi u luksuzan, za nju potpuno nepoznat i novi svet kakav nije mogla ni da zamisli. Tokom svog boravka u Oliverovoj vili, Eni mu osvaja srce i on odlučuje da je zvanično usvoji. Ipak, bez obzira na svu sreću i olakšanje koje oseća, Eni i dalje mašta o tome da upozna svoje prave roditelje, a to dovodi do niza dramatičnih i potresnih događaja.
Zanimljiva činjenica jeste ta da je Ejlin dobila glavnu ulogu isključivo zbog dobre izvedbe pesme Sutra, koja ja zapravo i jedna od najupečatljivijih stvari u filmu. Kao simbol nade, ova numera važi za jednu od najprepoznatljivijih melodija iz mjuzikla.
Od ukupno petnaest pesama koje su svoje mesto našle u ovom mjuziklu, osim spomenute numere, Sutra, ističu se i Možda, To je težak život, Ne treba mi ništa sem tebe.
Ovo filmsko delo, i pored toga što je posvećeno deci, namenjeno je svim uzrastima. Ono predstavlja inspirativnu priču koja nosi poruke, kako za mlađe, pa tako i za starije generacije, a koje se tiču ljubavi i upornosti.
O autoru
