Crtani film „Štrumpfovi” priča je o zajedništvu između malih, plavih bića koja već decenijama zabavljaju publiku širom sveta. Mnogi ne znaju pravu pozadinu ove priče, iako je generacijama omiljena među decom. Zahvaljujući medijima, a posebno televiziji, „Štrumpfovi” su postali ono što danas znamo.
Štrumpfovi su se prvi put pojavili 1958. godine u stripu, a njihova popularnost je toliko brzo rasla da su ubrzo dobili sopstveni serijal. Ključni trenutak koji je doveo do njihove svetske popularnosti dogodio se 1981. godine, kada je američka produkcijska kuća Hanna–Barbera adaptirala Štrumpfove u animiranu seriju, koja je emitovana širom sveta u čak 120 zemalja i prevedena na 20 jezika.
Pored zvanične verzije o njihovom nastanku, tokom vremena su se pojavile i brojne alternativne teorije o pravoj simbolici priče. Prema tim tumačenjima, u prvobitnoj verziji Gargamel navodno nije bio zli čarobnjak, već siromašni sveštenik koji je živeo u crkvi po imenu Crni Zvonik. Njegov mačak Azrael, u toj interpretaciji, simbolisao je anđela Azraela koji ga je pratio i pomagao mu u borbi protiv zla. Štrumpfovi, prema originalnoj verziji su zapravo predstavljali sedam smrtnih grehova – požudu, pohlepu, proždrljivost, gnev, zavist, lenjost i oholost, dok je Veliki Štrumpf, koji i danas nosi crvenu kapu i vodi zajednicu, simbolizovao Đavola. Prema istim izvorima, poreklo ove bajke datira još iz srednjeg veka, kada su belgijski i francuski monasi navodno pričali deci slične priče kako bi ih zaplašili i naučili moralnim vrednostima.
Međutim, Pjer Kulifor, tvorac ovog crtanog filma, potpuno je preokrenuo originalnu priču 1958. godine kada je od Štrumpfova stvorio sporedne likove u svom stripu. Njegov cilj bio je da na duhovit i jedinstven način predstavi život zajednice zasnovane na prijateljstvu, zajedništvu i slozi. Međutim, tokom decenija, naročito uz komercijalizaciju televizije i drugih medija, slika Štrumpfova u javnosti počinje da se menja. Time se postavlja pitanje: kako je crtani film koji je prvobitno zamišljen kao zabavna i bezazlena priča o zajednici plavih bića postao predmet različitih tumačenja i medijskog preispitivanja?
U originalnoj verziji, priča o Štrumpfovima nije imala političku ili ideološku konotaciju. Radilo se o duhovitim epizodama sa zanimljivim likovima u čarobnom, izmaštanom svetu. Ipak, kako su Štrumpfovi postajali sve popularniji na svetskom nivou, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, njihova slika počela je da se menja pod uticajem medija.
Jedan od upečatljivijih primera tog uticaja jeste interpretacija Štrumpfova kroz političku prizmu. Tokom osamdesetih godina, pojedini američki mediji počeli su da tumače plava bića kao simbol komunističkog društva – svi nose istu odeću i kape, a predvodi ih Veliki Štrumpf, mudrac u crvenom, što je za neke predstavljalo direktnu aluziju na komunizam i kolektivizam. Takva tumačenja su se potpuno kosila sa autorovom originalnom vizijom, međutim, kroz senzacionalističke naslove, postala su deo medijske manipulacije. Pojedini mediji iznosili su informacije i isticali da su Štrumpfovi stvoreni protiv američkog kapitalizma što je dovelo do zabrane njihovog emitovanja u Americi.
Pored političkih interpretacija, Štrumpfovi su bili i meta kritika verskih institucija. Najviše kontroverzi izazvao je lik Gargamela i njegov mačak Azrael. U nekim tumačenjima Gargamel je povezivan sa satanističkim simbolima, dok je ime njegovog mačka izazivalo dodatne sumnje, s obzirom na to da u nekim religijama Azrael predstavlja anđela smrti.
Mediji su često zanemarivali humoristične elemente crtanog filma i umesto toga stavljali fokus na detalje koji su, često, bili izvučeni iz konteksta. Na taj način nastajala su brojna tumačenja, obojena simbolikom koju originalna priča nije imala. Vremenom su se, posebno tokom poslednjih decenija, pojavile razne tvrdnje i informacije koje su dodatno komplikovale sliku o Štrumpfovima.
Ovaj crtani film je, ni na čije iznenađenje, bio upleten u mnoštvo teorija zavera, a najzanimljivija je ona iz 2008. koja je stekla veliku popularnost. Nakon što je Evan Topham objavio jutjub video i izašao u javnost sa mnogo novih informacija u kojima je izneo niz tvrdnji o navodnoj tamnoj pozadini crtanog filma. Iako nikada nisu potvrđene, ove tvrdnje brzo su postale viralne, što je još jedan dokaz kako digitalni mediji mogu da oblikuju percepciju javnosti. Mnogi mediji dodatno su pisali o njihovoj političkoj konotaciji, što je Teri Kulifor, sin Pjera Kulifora, demantovao 2011. godine, istakavši da njegov otac nije imao interesovanje za politiku, već samo želju da stvori zabavnu priču za decu.
Priča o Štrumpfovima nije samo priča o magičnim plavim bićima, već i primer kako su mediji, kroz razne interpretacije, teorije, percepcije i viralne sadržaje, uspeli da oblikuju i promene njihovu prvobitnu verziju.
Put Štrumpfova nije bio jednostavan, od bezazlene bajke o zajednici plavih bića, postali su platforma za političke debate, verske kritike, pa čak i teorije zavere. Pjer Kulifor želeo je da stvori likove koji će deci preneti poruke o prijateljstvu, zajedništvu i bliskosti, ali način na koji su oni tokom decenija predstavljani pokazuje koliko su mediji moćni kada je reč o oblikovanju značenja i manipulaciji simbolima. Uspeli su da transformišu prvobitnu verziju i pripišu joj sasvim drugačiji kulturni kontekst. Mediji stvaraju priče, a verujem da su Štrumpfovi zahvaljujući upravo toj medijskoj dinamici, stekli svoju globalnu popularnost.
O autoru
