„TV Mreža” je satirični dramski film u režiji Sidnija Lameta po scenariju Pedija Čajefskog iz 1976. godine. Na oštar, komičan i ciničan način, film se upušta u duboko medijsko istraživanje i obrađuje ulogu novinarstva i srž rada televizijskog kanala kada vidi da može da iskorišćava svog psihički nestabilnog voditelja, a sve radi veće gledanosti samog programa. U glavnim ulogama su Piter Finč, Vilijam Holden, Fej Danavej i Robert Duval.
Radnja je smeštena na fiktivni televizijski kanal UBS i u nju gledaoce uvodi narator. On opisuje karijeru dugogodišnjeg voditelja Večernjih vesti Hauarda Bila koga igra Piter Finč. Hauard se tokom godina probio do samog vrha uspešne televizijske karijere, bio je kvalitetan voditelj, ljudi su mu verovali i imao je dobru gledanost. Ali ta sreća počinje da se menja. Žena mu umire i on ostaje sam, što ga vodi ka putu samouništenja, depresije i alkoholizma dok njegova emisija postepeno gubi na gledanosti.
Godina je 1975. i Maks Šumaher, Hauardov dugogodišnji prijatelj i glavni urednik informativnog programa na UBS-u koga glumi Vilijam Holden, mu saopštava da će za dve nedelje dobiti otkaz. Hauard mu kaže da će da oduzme sebi život u programu, ali ga Maks ne shvata ozbiljno, pa se šali na taj račun, govoreći kako bi to imalo gledanost i da bi tako nešto bilo dobra ideja za emisiju.
Naredne večeri, Hauard, duboko razočaran i slomljen, uživo u vestima zaista najavljuje ono što je rekao prethodne noći svom prijatelju. To izaziva haos kako u medijima širom Amerike, jer u sekundi postaje tema broj jedan, tako i u samom UBS-u. Izvršni direktor, Frenk Heket, koga igra Robert Duval, traži da Hauard bude otpušten istog trenutka, ali ga Maks ipak ubedi da ga ostave još jednu emisiju kako bi mogao da se oprosti od publike ali uz obavezan uslov da se izvini za prethodni ispad. Ta emisija ipak ne prolazi onako kako su medijski moćnici orignalno zamislili. Hauard se ne izvinjava već psuje i počinje da govori o besmislu života. Vrh televizije je besan jer je Maks pustio da se sve emituje uživo uprkos skandalima, ali kada vide gledanost menjaju ploču i Hauard postaje žrtveni mamac senzacionalizma.
Od tog trenutka priča se fokusira istovremeno na više likova. Osim Hauarda, radnja sada više prati i Maksa. Šumaher je predstavnik stare škole novinarstva, one koja veruje u moć informisanja i ulogu medija kao čuvara istine. Već neko vreme je u sukobu sa vrhom medijske kuće, zbog toga što od kako su kupljeni od strane kompanije CCA, koja isključivo gleda profit, informativni program za koji je on zadužen biva potkopavan i zanemarivan. Kao takav u ovom filmu predstavlja idealan primer čoveka izgubljenog između svojih stavova i haosa koji se oko njega dešava. Nasuprot njegove želje da zaštiti svog prijatelja od toga da ga mediji u takvom stanju zloupotrebe je Dajan Kristensen, u čijem je liku Fej Danavej.
Dajan Kristensen je mlada i ambiciozna, ali beskrupulozna urednica Zabavnog programa. Ona vidi potencijal u Bilovom nervnom slomu i predlaže da se njegove ekscentrične emisije pretvore u redovan deo programa. Nakon što ubedi Heketa da emisija ostane na programu, ona kreće da manipuliše Šumahera kako bi dodala više senzacionalističkog začina u šou.
Dajanin lik je veoma sličan današnjim vlasnicima televizija i njihovom stavljanju profita ispred etike, te je kao takva odlična kontrateža Šumaheru i njegovom novinarstvu po kodeksu. Ona vidi televiziju kao sredstvo za zaradu i zabavu, dok Maks insistira na tome da televizijske vesti moraju da imaju etički i informativni značaj.
Hauardovo psihičko zdravlje nastavlja da se urušava. On počinje da čuje glasove i da misli da je izaslanik istine. Šumaher pokušava da sve to zaustavi dok nije otišlo predaleko, ali ne uspeva. Nakon što je generalni direktor UBS-a imao srčani udar, moć dolazi Heketu koji daje emisiju u ruke Dajani i sektoru zabave, te otpušta Maksa.
Hauard nastavlja da priča sve ono što zaista misli. Priča o depresiji, o tome kako je sve loše i kako je sve ludo, o inflaciji, ekonomskoj krizi, zagađenosti i nasilju na televiziji. Sve kulminira najpoznatijim citatom iz ovog filma. Bil govori Besan sam i neću ovo više da trpim. I poziva publiku da to isto viče sa svojih prozora.
Kako Hauardov mentalni slom biva sve više eksploatisan, granice između etike, zabave i kapitalističke pohlepe su kao gumicom obrisane. Dok njegovo zdravlje sve više propada, on od nekada uglednog voditelja dnevnika, preko očajnog čoveka koji iskrenim vapajima traži smisao u svetu koji ga je odbacio, postaje ludi prorok koji služi samo za zabavu širokih masa.
U međuvremenu, Dajan započinje aferu sa Šumaherom koji ostavlja svoju dugogodišnju suprugu zbog nje. Iako je Maks glas razuma u filmu, on je daleko od savršenog lika. Njegova afera je metafora za borbu sa osećajem zastarelosti i neuspeha u svetu koji brzo gubi veze sa vrednostima koje on zastupa. Svoj predvidivi monotoni život on želi da zameni atraktivnijom aferom sa Dajan, što je paralela za zamenu informative zabavom. Ipak, ova veza postaje sve opasnija, jer ona za razliku od njega, ne traži ljubav već samo želi da ostvari svoje ciljeve. Maks je na kraju ostavlja i vraća se svojoj supruzi.
Kada Bil otkrije da je velika saudijska kompanija kupila CCA, on ih javno napada u svojoj emisiji. Ova izjava se ne dopada izvršnom direktoru CCA Arturu Džensenu koji mu objašnjava da svetom ne upravljaju nacije ili ideologije, već novac i interesi. Hauard, impresioniran i zastrašen, sada postaje glasnik kapitalističke agende.
Međutim, novi sadržaj, sada više fokusiran na pesimistične poruke dovodi do pada gledanosti. Pred Dajan je ultimatum, program mora ponovo da bude gledan, ili će biti ukinut. Ona, zajedno sa ostalim rukovodiocima, donosi odluku da Hauard mora biti sklonjen. Ali umesto da ga otpuste, odlučuju se za ekstremnije i hladnokrvnije, ali i atraktivnije rešenje za televiziju. Hauard biva ubijen uživo u eteru od strane terorističke grupe koju je Dajan angažovala za svoj novi rijaliti šou Sat sa Mao Ce Tungom koji bi pratio njihove terorističke aktivnosti.
Njegova smrt se prenosi kao još jedan spektakl na televiziji. Pet minuta njegove slave je prošlo i došlo je vreme da ga zameni nova dvorska luda. Kraj ukazuje na potpunu dehumanizaciju medija, moć kapitalizma i moralni pad društva u kojem je sve, pa i ljudski život pretvoreno u robu. Film se završava rečima naratora Ovo je bila priča o Hauardu Bilu, prvom čoveku koji je ubijen zbog loše gledanosti.
Uprkos tome što je film izašao pre skoro pola veka, može se reći da je danas još aktuelniji nego u doba svoje premijere. U vremenu kada su senzacionalizam, društvene mreže, lažne vesti i rijaliti emisije preplavili javni prostor, ova analiza medija, ali i čitavog društva, iako mračna je zastrašujuće proročanska. Vizionarski scenario Pedija Čajefskog predstavlja preciznu satiru medija u kojem skoro svaka replika predstavlja tužan citat o današanjem stanju novinarstva, ali i društvene apatije. Ciničan tekst uklapa se sa Dametovim minimalističkim režiserskim stilom koji se oslanja na jednostavne kadrove te na taj način fokus stavlja na dijaloge.
Glumački performansi u filmu su snažni i upečatljivi, gde je najvažnija stvar da iako se radi o satiri nijedan od likova nije karikatura. Finč vešto balansira između tragičnog i komičnog u Hauardu, Holden donosi emotivnu krhkost iskusnog novinara, a Fej Danavej kao paralelu Dajaninu hladnoću. Takođe je jako bitno da iako film nosi glavni trojac, svako od sporednih likova bez obzira koliko se malo pojavljivao ima bitan doprinos finalnom produktu.
Na 49. dodeli Oskara film je bio nominovan u deset kategorija, a osvojio je četiri nagrade. Finč je posthumno dobio nagradu za glavnog glumca, a Danavej za glavnu glumicu, dok je Čajefski dobio Oskara za scenario.
Osim što analizira moć medijske mašinerije, film postavlja i važna pitanja o odgovornosti publike. Ono što Hauard priča u svojim emisijama nije bitno dokle god to prenosi televizija i dokle god je zabavno. Da li je kriv samo sistem ili i gledaoci koji pasivno prihvataju ono što im se servira? Ako nema publike, da li bi onda bilo i takvog sadržaja? Kao što Hauard uzvikne u svojoj replici gledaocima: Vi ste stvarni! Mi smo iluzija! Ovaj film pita šta je to zaista važno u svetu prepunom prazne buke.
TV Mreža je film koji istovremeno zabavlja, šokira, ali i poziva na razmišljanje. Na razmišljanje koliko je i zašto je današnja stvarnost blizu fikcije koju je Čajefski satirizovao. Zahvaljujući briljantnom scenariju, izvanrednim glumačkim performansima i preciznoj režiji, to je film koji podseća i upozorava na opasnosti kada profit postane primarni cilj, a ljudska dostojanstva i zdravlja se žrtvuju za malo zarade.
O autoru
