„Ti si moj porok” je američka serija Stivena Falka koja se na nesvakidašnje iskren način bavi romantičnom komedijom kroz osvrt na veze, mentalno zdravlje i strah od bliskosti. Emitovana od 2014. do 2019. godine, kroz pet sezona, serija nudi nekonvencionalan pogled na ljubav kroz priču o dvoje ljudi koji su, po svim pravilima, potpuno pogrešni jedno za drugo. U glavnim ulogama su Kris Gir, Aja Keš, Dezmin Borges i Keter Donohju.
Serija prati dvoje emocionalno nestabilnih ljudi koji se, uprkos svim svojim manama, upuštaju u vezu koja je istovremeno i toksična i dirljiva. Džimi, kog igra Kris Gir, je egocentrični britanski pisac sa ciničnim pogledom na svet i ljude oko sebe, dok je Grečen, koju igra Aja Keš, sarkastična PR menadžerka koja se bori sa depresijom. Njih dvoje su daleko od uobičajenih romantičnih protagonista, oni preziru tipične veze, donose loše odluke i sabotiraju sami sebe, ali upravo u tom haosu pronalaze nešto jedinstveno i zajedničko što ih zbližava.
Ono što ovu seriju izdvaja od drugih je njen realističan i nemilosrdno iskren pogled na veze. Umesto klasičnih ljubavnih gestova, likovi su nesavršeni ljudi koji se sapliću i pokušavaju da pronađu sreću, iako nisu sigurni da li je uopšte i zaslužuju.
Osim dvoje glavnih, serija prati i niz upečatljivih sporednih likova, poput Edgara, koga igra Dezmin Borges, Džimijevog cimera i bivšeg vojnika koji ima PTSP i Lindzi, koju igra Keter Donohju, Grečenine haotične najbolje drugarice. Osim njih, tu su i Pol, Lindzin dosadni, ali dobrodušni suprug, Beka, Džimijeva destruktivna bivša devojka i njen detinjasti suprug Vernon. Svaki od njih unosi dodatnu dozu humora, ali i ličnih borbi sa kojima se sukobljava.
Za razliku od većine romantičnih serija koje slede predvidive šablone, Ti si moj porok ih ismeva i ne beži od mračnih i neprijatnih tema. Autori se bave emocionalnom ranjivošću, autodestruktivnim i toksičnim ponašanjem, porodičnim problemima, depresijom i anksioznošću kroz duhovitost prožetu surovom realnošću. Serija žanrovski balansira između crne komedije i iskrene drame i vešto prelazi iz urnebesnih scena u one koje su emotivne, čime autori ruše stereotipe o tome kako ljubavna priča treba da izgleda.
Likovi se ne ustručavaju da budu brutalno iskreni, ali istovremeno i toksični jedni prema drugima, često koristeći cinične i sarkastične opaske kao način da sakriju sopstvenu ranjivost. Mnogi komični trenuci proizilaze iz njihovih loših odluka, autodestruktivnog ponašanja i apsurdnih pokušaja da održe iluziju kontrole nad svojim životima.
Iako se Ti si moj porok oslanja primarno na humor, najveći kvalitet ove serije je upravo dublja priča o mentalnom zdravlju i posledicama lošeg detinjstva. Po tome je tematski najsličnija seriji Bodžek Horsmen, sa kojom deli veliki broj sličnosti u priči, što je još zanimljivije zbog činjenice da su se emitovale u isto vreme. Poput nje, ova serija ne romantizuje nesavršenosti svojih junaka, već ih prikazuje u svoj njihovoj destruktivnoj prirodi. Džimi i Grečen koriste sarkazam i destruktivno ponašanje kao odbrambeni mehanizam, dok se suočavaju sa pitanjem da li su uopšte sposobni da vole. Ovaj balans između cinizma i emotivne iskrenosti čini da serija deluje istovremeno dirljivo, ali i bolno prepoznatljivo. Zahvaljući takvom stilu, Ti si moj porok istražuje šta znači biti nesavršen i voleti nekoga uprkos tome, ili baš zbog toga.
Glumačka ekipa je i veoma uverljiva i prirodna, gde baš zbog toga što igraju ljude od krvi i mesa, oni i izgledaju tako stvarno. Vizuelno, serija koristi realističnu režiju i estetiku, dok pažljivo odabrana muzička podloga, sastavljena uglavnom od indie i alternativnih numera dodatno naglašava njen melanholični ton.
Ti si moj porok nije klasična priča o ljubavi, već njen surovi i nefiltrirani prikaz. Iako na prvi pogled deluje kao priča o dvoje sebičnih ljudi nesposobnih za ljubav, ona se zapravo bavi time koliko su odnosi kompleksni, haotični i uprkos svemu, vredni borbe. Umesto bajkovitog živeli su srećno do kraja života klišea, serija istražuje šta se dešava kada dvoje komplikovanih ljudi pokušava da pronađe sreću, uprkos sopstvenim demonima. Kroz humor, tugu, apsurd i sirovu emociju, ona postavlja pitanje, da li ljubav zaista pripada samo najboljima od nas, ili je možda najpotrebnija onima koji misle da je ne zaslužuju?
O autoru
