Tanja Pjevac: Život je proces

Druge večeri festivala „Filmski susreti” na Letnjoj pozornici je publici premijerno predstavljen film u režiji Nikole Končarevića – „Manja”. Uloga u ovom filmu je upravo glumici Tanji Pjevac donela nagradu glumice večeri. Pjevac u filmu glumi majku devetnaestogodišnjakinje sa kojom se iz jednog grada seli u drugi nakon razvoda, ne bi li započela novi život. Za „Studentski dnevni list” glumica je govorila o problemima tinejdžera kroz film „Manja”, svojim ulogama i odbijanju istih, ali i značaju onoga što filmovi i serije prenose na publiku.

Film je rađen po scenariju Ivana Velisavljevića. Devojka Manja se sa svojom majkom Snežanom, koju tumači Tanja Pjevac, seli iz Zrenjanina u Novi Sad. Kroz film se prikazuje problem mlade devojke, koja misli da se ne uklapa u svoju sredinu, kao i njen pokušaj da ostvari zdrave međuljudske odnose. Manja sa sobom nosi nezadovoljstvo, a sa svojom majkom i sestrom od samog početka dolazi u sukob, jer misli da nemaju dovoljno razumevanja i shvatanja za nju. Glumica je objasnila da ova priča opisuje odnos disfunkcionalne porodice sa kojim su se svi nekada susreli, jer svaka porodica ima svoju muku. 

Upravo zbog toga smo upitali Tanju, kakav bi savet dala devojkama koje su poput Manja i koje se suočavaju sa problemima u tinejdžerskom dobu. Glumica objašnjava da je svakom njegov problem najveći. Kada je u pitanju shvatanje tinejdžera koji misle da imaju velike probleme, kaže da je to stvar ličnog doživljaja onoga što se svakom pojedincu dešava, a da kasnije u životu dolaze mnogo veći problemi i izazovi i da je sve samo lagno zagrevanje za ono što dolazi.

Poručila bih im da prolaze sve što treba da prođu, do kraja. Pošteno prema sebi, bez ikakavih opterećenja. Da prolaze, možda, ako je potrebno i tako kao Manja. Mora se život živeti onako kako on zadaje. Ona se sukobljava sama sa sobom i morala je da prođe kroz to da bi prestala da se sukobljava sa sobom i sa majkom. Prema tome sve je proces. Život je proces i kada prolazimo kroz taj proces samo je važno da se ne branimo od onoga što nam život zadaje. Naravno, savetovala bih im da se istovremeno čuvaju, da neguju prave vrednosti, da idu i da se odluče za teži i pravedniji, moralniji put od onoga koji je svuda okolo, da pronađu svoje utočište. Ukoliko svi idu u propast, da oni ne idu, već da idu iz sostvenog integriteta i hrabrosti, protiv svih, kazala je ona. 

Tanja glumači i brojne uloge u domaćoj kinjematografiji, kao što je na primer uloga šefice Olje u kultnoj seriji Ljubav, navika, panika. 

Da li po Vašem mišljenju taj trio iz naslova ide u paketu kada je posao glumca u pitanju?

Pa vidiš, vrlo si lepo to definisala. Može da se uzme to kao ideja. Apsolutno može da bude i ljubav i navika i panika. Može da bude loše svašta tu još okolo, što je mnogo manje uzbudljivo, odgovara Tanja. 

Takođe, tu je i uloga Jagode u Državnom poslu, a glumica je objasnila koliko je bilo teško izneti taj lik i kako je on zapravo nastao. 

Jagoda je isključivo moja kreacija. Ja sam dobila tekst i došla na snimanje bez ikakvih uputstava kako to obično ide. Razmišljala sam kako da sakupim sve te tetke, novosadske i vojvođanske, kako da budem njihova zipovana verzija, svih tih koje znam, koje su mi bliske i koje su mi prolazile kroz život. Nekako sam se potrudila, to je bilo više instinktivno i izašlo je iz mene kao glumačko rešenje. Mislim da tamo gde mi živimo su vrlo poznate Jagode ljudima, a ovde malo dalje isto mislim da karakterno možemo da ih nađemo svuda oko nas, kaže glumica.

Serija zbog koje su mnogi na prvu imali predrasude, a koja je krenula sa emitovanjem na javnom servisu, donela je brojne polemike. Reč je o seriji Kamiondžije d.o.o. a Tanja objašnjava da je reditelj Filip Čolović želeo da ta serija bude više omaž Gordanu Mihiću, a da se to vidi i kroz primer kafana u seriji, jer se svaka zove po nekom njegovom tekstu, zbog čega je Mihić prisutan na suptilan način kao lik, kao neko kome se serija posvećuje. Dodaje da su ljudi mislili da je to nastavak Paje i Jareta, a da je jako bilo teško probiti tu ideju i da se publici predstavi da su to neki novi likovi, kako bi publika shvatila da niko nije imao nameru da priđe toj seriji i prevaziđe je. Kroz seriju se uistinu može se videti značaj prijateljstva, ljubavi i poštenja, a kako to uspešno preneti na naše današnje društvo?

Mislim da su ljudi željni toga, ja sam to videla kroz život serije Kamiondžije, kako je tekao u susret publici. Pazite, i Državni posao ima tri izrazito negativna lika, a Kamiondžije imaju mnogo pozitivnih likova. Koliko god čudno zvučalo, obe serije pričaju o istim vrednostima samo na drugačiji način. Kamiondžije nose neku porodičnu atmosferu, koja je čini mi se zbrisana sa našeg domaćeg prostora. Otišli smo u komentar, u to kakvi smo, šta se dešava, kako ništa ne valja. Sa Kamiondžijama je Filip rekao da želi da se zamislimo, da se vratimo tim ljudima kojima je prijateljstvo, porodica, iznad svega. Ljudi su, gledam publiku, izrazito vezani za te likove. Ja sam od nekog čoveka dobila poruku na Instagramu, kako se jako iznervirao zbog scene u kojoj patim, da je bio toliko besan. I to je meni bilo značajno, jer vi vidite da je proradila ta identifikacija i da je neko pomislio ovo ne treba da se radi, govori Tanja.

S obzrom da je glumica odbila ulogu u seriji Selo gori, a baba se češlja, zbog kako kaže toga što je tada radila seriju na drugoj televiziji i imala svaki drugi dan snimanja,  a kako voli da bude posvećena i da poštuje svoje obaveze kako produkcija ne bi trpela zbog nje, pitali smo Tanju na osnovu kojih kriterijuma prihvata neku ulogu. 

Odbijanje neke uloge je nešto što ugrožava vaš integritet. Nešto što ne može da se plati, nešto što se kosi sa vašim ukusom i granicama. Ne kažem da je sve što sam radila u životu po mom ukusu, niti je to moguće u Srbiji. Vrlo je retko da ljudi mogu da biraju šta će raditi, ne zbog novca koji će propasti, već zbog produkcije koja će se naljutiri na vas, da vas stavi na crnu listu. Svako ima svoje granice, ja imam svoje i svaki put kada je stiglo do te granice, ja sam rekla: „Ne, hvala” i to je to, pojasnila je Pjevac. 

Kako kaže za naš list, stalno se uči, a kad možda misliš da si nešto naučio, život te demantuje. 

Život te stalno testira. Savetovala bih mladim glumcima da razvijaju svoje mentalne sposobnosti u odnosu na fizičke, da neguju duh, karakter, šarm, harizmu, da na to obrate pažnju. Da više čitaju. Mislim da ova zemlja počiva na glumcima koji su nosili jake individualnosti, jake boje, jake fizike, koje su bile potpuno drugačije od ovih sada, zaključuje glumica.

Podsetimo, Tanja Pjevac rođena je 1980. godine u Novom Sadu. Glumu je diplomirala na srpskom jeziku 2003. godine na Akademiji umetnosti u tom gradu, a u klasi profesora Mihaila Janketića i Jasne Đuričić. Proglašena je za najboljeg glumca na 29. Međunarodnom pozorišnom festivalu Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru 2020. godine, kao i godišnje pohvale za uloge u predstavama Vojvođanska rapsodija i Laža i paralaža.