Predstava „Stanica” , u režiji i adaptaciji Nemanje Radivojevića produkcije Centra za kulturu „Sveti Stefan” , despot srpski iz Despotovca, igrana na sceni Niškog kulturnog centra, donosi emotivnu i napetu priču o ljudima koji se sreću i razilaze u očekivanju nečega što možda nikada neće doći.
Kroz jednostavnu, ali simboličnu postavku, autorski tim otvara prostor za razmišljanje o tome šta čekamo u životu i zbog čega se često zadržavamo na svojim unutrašnjim stanicama. Već od prvih scena jasno je da je reč o ostvarenju koje snažno računa na emociju, atmosferu i glumačku preciznost.
Pored autora i režisera za scenografiju se pobrinuo Vlatka Milenković, dizajn plakata je radio Ivor Tošić, ton Aleksandar Ivanović, dok je za svetlo bio zadužen Lazar Stanojević.
Glumačku ekipu predvode Dragana Ranđelović, Veljko Ivanović, Aleksandar Kovačić, Jelena Lukić i Nemanja Radivojević.
Lik Gage tumači Dragana Ranđelović koja uspešno donosi njen unutrašnji konflikt i neprihvatanje realnosti onakve kakva jeste. Gaga je lik koji unosi živost, energiju i posebnu dozu nepredvidivosti u predstavi Stanica. Za razliku od smirenijih i povučenijih likova, Gaga je otvorena, direktna i često glasnija nego što bi trebalo ali upravo zbog toga ostavlja snažan utisak. Ona je tipičan predstavnik čoveka koji se trudi da ostane vedar uprkos okolnostima, iako se iza njegove glasne spoljašnjosti često krije nesigurnost.
Lik Velje kog tumači Veljko Ivanović je imao značajnu i kompleksnu ulogu. On predstavlja čoveka koji je zaglavljen između prošlosti koje ne može da se odrekne i budućnosti koju se plaši da započne. Njegova prisutnost na stanici nije samo fizička. Velja je u stalnom čekanju i emotivnom zastoju, uplašen da napravi prvi korak, ali svestan da vreme prolazi.
Kad smo kod lika Koče, njega tumači Aleksandar Kovačić. Koča je lik koji u predstavu unosi racionalnost, humor i dozu životnog iskustva. Za razliku od drugih likova koji se bore sa unutrašnjim dilemama, Koča je prizemljen i praktičan čovek koji se oslanja na logiku i rutinu. Ipak, ispod njegove spoljne smirenosti krije se umor od svakodnevnice i tihi strah da se ništa u njegovom životu neće promeniti.
Lik Ljupke tumači Jelena Lukić. Ljupka je jedan od najosetljivijih i najemotivnijih likova u predstavi. Ona predstavlja sve one ljude koji naivno veruju u dobro, čak i onda kada ih život iznova razočarava. Na prvi pogled deluje tiha i povučena, ali upravo u toj tišini nosi najjače emocije poput straha, nade i hrabrosti da uprkos svemu ostane nežna.
I za kraj, lik Ganeta tumači Nemanja Radivojević. Donosi posebnu mešavinu ozbiljnosti, mudrosti i tihe napetosti. On je čovek koji mnogo više oseća nego što pokazuje, a njegova rezervisanost krije dužu životnu priču i teret koji nosi sa sobom. Na sceni deluje smireno, čak rigidno, ali upravo u toj spoljašnjoj hladnoći otkriva se njegova unutrašnja borba.
Ova predstava spaja jednostavnu scensku postavku sa snažnim emotivnim nabojem, stvarajući atmosferu u kojoj se publika prirodno prepoznaje. Kroz likove koji su realistični, ali simbolično oblikovani, autorski tim otvara pitanja o čekanju, prolaznosti i ljudskoj potrebi da pronađemo svoje mesto, ma koliko ono bilo privremeno. Režija, glumačka energija i scenski detalji doprinose tome da Stanica pređe granicu klasične drame i postane intimno iskustvo koje svaki gledalac interpretira na svoj način.
O autoru
