Pete festivalske večeri publika je pogledala filmove „Ruski konzul” Miroslava Lekića i „Živi i zdravi” Ivana Marinkovića. Članovi ekipe filma „Ruski konzul”: Svetozar Cvetković, Nada Macanković, Visar Viška i Tamara Aleksić govorili su o filmu, dok ekipa filma „Živi i zdravi” nije prisustvovala, već je u njihovo ime govorio režiser i scenarista Ivan Marinković. Za glumicu večeri proglašena je Paulina Manov.
Glumac Svetozar Cvetković dotakao se saradnje između njega i Miroslava Lekića, gde se osvrnuo da u zajedno radili na skoro svakom projektu.
Mi smo se davno našli oko jednog projekta kao upravo završeni studenti Dramskih umetnosti. Taj film i danas jako dobro deluje, autorski projekat za budućnost, Stepenice za nebo. Taj film je napravljen kao neki prvi ulazak Lekićev u kinomatografiju, i posle smo u većini poslova radili zajedno, zaključno sa ovim filmom. Puno mi znači to imati nekog sa kim paralelno vodiš kinematografski život, koji ima uspeh kod publike, govori glumac.
Cvetković u filmu Ruski konzul tumači lik doktora Murićija. Urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra, Dejan Dabić, osvrnuo se na lika lekara, koji Svetozar igra, jer mu je otac imao istu profesiju. Dabić je takođe otkrio da glumac voli da glumi na drugim jezicima.
Meni je to bila dodatna provokacija da se bavim filmom. Na kraju sam i sam radio u Prištini pa sam imao mnogo ljudi koji su mi pomogli oko jezika. To nije baš jednostavno, ali baviti se tom nekom vrstom slomnjenog jezika je zanimljivo. Ali što se tiče samog reditelja, baš zato što smo prijatelji, prilično je zazirao od toga kako će to izgledati, ne zato što je mislio da ja to ne mogu, već je razmišljo kako mene publika da tretira kao Albanca, a svi ostali koji su igrali Albance su Albanci, pripadnici tog naroda, objašnjava.
Glumac je pomenuo i kolegu Meta Jovanovskog, kao veoma diskretnog čoveka, koji sebe nikada nije nametao u prvi plan, i koji je imao talenta koji je van nečega što su okviri onoga što postoji u glumačkom poslu.
Visar Viška igra lik Halida Beriše, a saradnju sa Miroslavom Lekićem imao je u seriji Ubice moga oca.
Ja sam sa Lekom radio, ali ga se ne sećam, jer to je brza mašina, a imao sam samo tri dana snimanja. Znao sam organizatore, njega ne. Kada su mi rekli da sam već radio sa njim, pitao sam gde. Dobio sam scenario za ovaj film, i bio sam pozitivno oduševljen, čak i moja supruga, iako je ona Bošnjakinja, ona kaže da je odličan film, a ako ona to kaže, a iz Bosne je, to mi je bio plus, znači ne radi se o propagandi, već je ljudski film, govori Viška.
Viška je istakao kako je sa Žarkom Lauševićem porastao u jednoj istoj državi, i deliti kadar sa njim je nešto iz snova. Takođe, glumac ističe da nije znao o Žarkovoj bolesti, jer je on bio tako energičan na snimanju.
Nada Macanković kaže da su sve ideologije neki paravan kako bi moćnici ostvarivali svoje lične ciljeve, ali njen lik Vide je herojski lik, jer je ona verovala u tu ideologiju, po cenu svega.
Tako sam ja osmislila taj lik. Ja sam nju gledala kao ženu koju je odbacila porodica, jer se udala za Albanca, videla je nešto za šta se treba boriti, brinuti, nešto što vredi neke žrtve. Potpuno se predala toj ideji i bila je nekako čista, nije uzela pare, nije radila zarad ličnih interesa, njoj je Tito bio Bog, kaže glumica.
Tamara Aleksić istakla je da je sa Lekićem već radila u seriji Jagodići, a lik u ovom filmu gradila je stresno, iako je bilo malo snimajućih dana.
Snimajućih dana je bilo malo, bilo mi je žao, jer je ekipa divna i velika, a priča je jaka, i govori sama za sebe. Obrađena je tema, maestralne su kolege. Bilo mi je žao što nemam kontakta sa drugima. Nezahvalno je naći meru nekome ko je u patnji. Oplakivanje, posebno na jeziku koji ne govoriš, je stresni faktor, rekla je ona.
Nakon ekipe filma Ruski konzul, uredniku filmskog programa Niškog kulturnog centra, Dejanu Dabiću, u razgovoru se priključio režiser i scenarista filma Živi i zdravi, Ivan Marinković.
Ovo je film malih ljudi, na nekom poluostrvu, Mediteranu, koji se boje za svoje značajne živote. Zanima me koliko jedna geografska odrednica, kontekst, ima puno širi značaj. Videli smo filmove iz Irana, Japana, Argentini, koji se nas tiču, ali verujem da u svakoj dramaturgiji, to je ratovanje drugim sredstvima. Postoje neki univerzalni znakovi, koji su svuda i svima važni, rekao je Marinković.
Ovaj film započinje svoju priču kada Dragana, mlada, dva dana pred venčanje odluči da ipak ne želi da se uda, a kroz priču mladoženja Momo se ne predaje i odlučan je da se bori da mlada ne ode. Podsetimo da je premijera filma održana na filmskom festivalu u Talinu prošle godine, a da je bioskopska distribucija filma krenula 31. januara u Crnoj Gori, a 6. februara u Srbiji.
Publika će pretposlednje filmske večeri imati priliku da odgleda filmove Jorgovani Siniše Cvetića i Radnička klasa ide u pakao Mladena Đorđevića.
O autoru
