Treće večeri festivala „Filmski susreti”, pored filma „Megdan: Između vode i vatre”, publici je premijerno prikazan i film „78 dana” rediteljke Emilije Gašić. Na kraju večeri publika je imala priliku da pozdravi i ekipu glumaca filma „78 dana”: Milicu Gicić, Tamaru Gajević, Viktoriju Vasiljević, Mašu Ćirović, Daniela Cvetkovića, i rediteljku.
Rediteljka filma 78 dana objasnila je kako je krenula sa idejom filma, navodeći da je ona imala neke svoje kasete koje su sve pokrenule.
Sve je počelo sa mojim video-kasetama sa haj-8 tehnologije. To su male kamere, devedesetih godina. Ako ste imali kameru u kući, velika je verovatnoća da ste imali baš tu kameru. To su male kasete, lako prenosiva kamera. Ja sam oduvek želela da uradim nešto sa tim formatom, jer mi je bio jako filmičan. Mi smo se snimali i delovalo je često kao da je to režirano, kao da je montirano, a sve je bilo slučajno, objašnjava rediteljka.
Godinama je razmišljala o tome, sve dok nije pronašla svoje snimke koji su bili snimljeni u vreme bombardovanja. To se, kako ističe, desilo tokom pandemije, kada je našla kasete na kojima ne prepoznaje sebe i ne seća se toga.
Kada sam u vreme pandemije pronašla te kasete, spojila sam te dve ideje: da napravim film koji je kao kaseta koju vi nalazite 25 godina kasnije i oživljavate ta sećanja, ono što ste potisnuli, dodaje.
Da će to biti film o tri sestre, znala je od samog početka, jer i ona ima još dve sestre, a kod nas nema filma o odrastanju sestara. Što se glumačke postave tiče, znala je da želi da radi sa novim licima.
To je tako moralo da bude, ali je to i najizazovniji deo bio: naći nova lica, nove glumce. Mi smo godinu dana tražili tri sestre, a ostali su se polako uklapali. Želela sam da film snimim u Vrnjačkoj Banji, iako nisam precizirala mesto, svakako sam želela da lokacija bude između Banje i Kraljeva. Želela sam i da akcenat bude tačan, da pričaju isto, da se veruje da su sestre, da liče. Za sve to bilo je potrebno vreme, ističe.
Uloge sestara ponele su Viktorija Vasiljević, Tamara Gajović i Milica Gicić, koje do sada nisu imale iskustva na filmu.
Viktorija Vasiljević ide u školu glume zajedno sa Mašom Ćirović u Vrnjačkoj Banji. Tamara Gajović ide na časove glume u Kraljevu, a Milica je jedina studirala glumu, a sada već i završila. Međutim, svima im je prvo filmsko iskustvo, govori rediteljka.
Rediteljka je istakla da je osećala anksioznost od toga kako će ljudima da se dopadne film, jer su putovali po inostranstvu sa filmom i ljudi su dobro reagovali, a jedini kontakt sa našim ljudima bila je dijaspora. Kako zaključuje rediteljka filma, strana publika, iako dirnuta filmom, nije upoznata sa istorijskim dešavanjima.
Kao najveća zvezda filma istakla se Viktorija u ulozi Tiće. Kako je rekla, ovo iskustvo će uvek pamtiti.
Jako lepo i divno iskustvo koje ću zauvek pamtiti i čuvati tu negde, jer to niko ne može da zaboravi, rekla je devojčica.
Maša Ćirović, iako najmlađi član ekipe, oduševila je mnoge svojom glumom igrajući ulogu Lele.
Film je najlepše iskustvo koje sam ja mogla da doživim. Na snimanju smo bili kao velika porodica, a sve je bilo kao jedna velika igra, kojoj nažalost mora doći kraj. S obzirom na to da sam ja tamo najmlađa, posvećivali su mi najviše pažnje, nadovezala se.
O sestrinskom rivalstvu u filmu govorile su Milica Gicić i Tamara Gajević, kao dve starije sestre, čiji je odnos obeležio film.
Definitivno da sam se najpre upoznala sa tim kako je imati dve sestre koje do tog trenutka nisam imala, a sada ih imam. Bilo je zanimljivo upoznati se sa njima i razvijati se, zabavljati se, kaže Milica.
Tamara je objašnjava kako, iako ima stariju, nema mlađu sestru i kako joj prija da bude srednja sestra, bez obzira na priče da su srednja deca zapostavljena.
Svidelo mi se što smo našli tu notu gde sam podjednako bila sa obema sestrama i gde sam imala priliku da o različitim temama pričam sa njima. Došlo je do razmirica između mene i starije sestre kada se pojavio Pavle, ali to je i dalo čar filmu, jer vidimo neke generacijske razlike i nekako u tim scenama je delovalo da smo se stvarno naljutile jedna na drugu, a ja sam osetila presiju u tim scenama i iznervirala sam se stvarno, jer smo postale bliske i osećala sam kao da mi je stvarno sestra, dodaje Tamara.
Daniel Cvetković, koji igra lik Jovana, prokomentarisao je odnos likova u filmu.
Te dve grupe braće i sestara nisu se dobro slagale, ali okolnosti ih teraju da se zbliže, jer ko zna da li će sutra nešto biti, rekao je on.
Podsetimo, ovaj film proglašen je najboljim filmom na 31. izdanju filmskog festivala u Paliću, a svoju svetsku premijeru imao je na Međunarodnom festivalu u Roterdamu u okviru programa Bright Future. Ovo prikazivanje bila je niška premijera, a bioskopska, kako je najvljivano, zakazana je već za dan posle u MTS Dvorani.
Za glumca treće večeri festivala, izabranog od strane publike, proglašen je Viktor Savić za ulogu u filmu Megdan: između vatre i vode.
O autoru
