Na „Filmskim susretima” film „Čuvari formule”, u režiji Dragana Bjelogrlića, koji tematizuje tragične događaje u Vinči 1958. godine, privukao je očekivano veliku pažnju. Radivoje Bukvić u filmu igra jednu od glavnh uloga, gde tumači ulogu profesora Dragoslava Popovića. Kroz razgovor sa njim, dobili smo uvid u izazove snimanja filma, saznali smo šta je to što će on pamtiti sa snimanja, kao i to koliko je ljubav važna u životu.
Film je nastao po motivima romana Čuvari Vinče. Kada u oktobru 1958. godine, grupa naučnika u institutu Vinča sprovede tajni projekat, pod vođstvom profesora Dragoslava Popovića, bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja. Zbog toga ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Pariz, na kliniku Kiri. Sa zaključkom francuskog doktorskog tima i profesora Žorža Matea, da je njihovo stanje kritično, profesor Mateo predlaže da se po prvi put izvede neizvesna intervencija transpaltacije koštane srži.
S obzirom na to da Čuvari formule sadrži određeni broj izazovnih scena, upitali smo glumca koja je najizazovnija scena koju je odigrao u ovom filmu.
Najizazovnije ja bila scena koja se možda ni ne vidi toliko, koliko je zapravo bila izazovna. Scena u nukleaarnom reaktoru u Vinči, gde smo ušli, u prostor gde su se radila ispitivanja, gde je postojao rizik da se desi ozračenje. U filmu to deluje kao najobičnija scena, kamera je meni iza leđa, ali u tom momentu, svi mi koji smo bili u nuklearnom reaktoru, i direktor fotografije, kamermani, tonci, svi smo bili tih par sati ugroženi. Vodili smo računa. To je bilo najizazovnije, možda nije glumački najizazovnije, ljudski je bilo najizazovnije, objasnio je Bukvić.
Bez obzira dodatni izazov i strah od rizika, Bukvić tvrdi da je ceo narativ filma jako dobro zamišljen, ali da, kao i u svakom drugom filmu, improvizacija postoji.
Improvizacija, iako se desila, desila se u momentima kada pevamo, kada se zezamo, kada sviramo. Ali, u momentima kada su nuklearna ispitivanja, neke ozbiljnije scene, tu nije bilo prostora ni milimetara da se odstupi od toga, inače bi pravili neke greške koje su nedopustive za ovakvu vrstu filma, govori on.
Što se tiče karakteristika lika kojeg glumi, Bukvić priznaje da prepoznaje neke sličnosti između njega i lika koga glumi, što mu je i dosta pomoglo.
I ja sam isto kao i on zaljubljenik u svoj posao i volim da ga radim sa maksimumom pažnje i posvećenosti, i ta ludačka posvećenost koju je on imao, mogu da kažem da je imam i ja, kroz osmeh govori Bukvić.
S obzirom da se radnja dešava 1945. godine kada se završio rat, glumac misli da je toj populaciji koja je preživela smrt bila svakodnevica. Kako kaže, u to vreme je poginuti, ostati bez dece donekle bilo normalno, a svaka kuća je imala neku svoju žrtvu. Ljudi su se nagledali smrti, ali su ipak hrabro ulazili u to, a sa druge strane, smatra da smo mi danas previše razmaženi, samo nešto menjamo i nikad nismo zadovoljni, a pored svega toga, sebe stavljamo u centar.
U ovo doba kada se film dešava ljudi su više bili svesni zajednice i šta treba da učine za tu zajednicu, sveo je svoj odgovor.
Otkrio nam je koja je to formula života prema njegovom mišljenju koja određuje čovekov život.
Uvek, u svim situcijama, formula koja određuje čovekov život je ljubav. Ljubav je sveprisutna životna kategorija bez koje je nemoguće zamisiti dan, nedelju, mesec. Suživot sa raznim nacijama, raznim starosnim dobima. Jednostvno ljubav je dalje razumevanje, ljubav je podrška, ljubav je ohrabrivanje, ljubav je samilost. Ljubav ima toliko svojih apsekata, da je to nestvarno. Najlepše je reći samo ljubav, sa oduševljenjem objašnjava.
Kroz razgovor smo se dotakli i toga čega će se on najviše sećati sa snimanja filma, što je glumcu izmamilo osmeh, te nam je ispričao:
Sećaću se toga da nikada nismo bili dovoljno mršavi. Dragan je bio uvek nezadovoljan našom kilažom. Svako od nas je izgubio po deset kilograma. Ja volim da kažem, u šali, da smo nas četvoro izgubili jednog odraslog čoveka zajedno. On svaki put kad nas vidi kaže, pogotovo meni „O Bukviću, smršaj još”, a ja stvarno danima nisam ništa jeo, a on je govorio „Krišom si jeo ćevape”
Podsetimo, film Čuvari formule zaokupirao je veliku pažnju javnosti, kako domaće, tako i strane. Svetska premijera ovog dela održana je 4. avgusta na Filmskom festivalu u Švajcarskoj u sklopu prestižnog programa Piazza Grande, a gde je film osvojio dve nagrade: za najbolji film u selekciji, kao i nagradu Green Leopard koja se dodeljuje filmovima sa najzanimljivijom porukom. Premijera u Srbiji bila 24. oktobra prošle godine.
O autoru
