„Rekvijem za snove” režisera Darena Aronofskog, adaptacija romana Hjuberta Selbija Mlađeg, dotiče se tema zavisnosti, nade i očaja kroz sudbine četvoro protagonista čiji se životi dramatično preokreću. Film ima mračnu notu, čime podstiče na razmišljanje o težini ljudskih izbora i njihovih posledica. U glavnim ulogama našli su se: Elen Berstin, Džared Leto, Dženifer Koneli i Marlon Vejans.
Glavni likovi filma, Sara, Hari, Marion i Tajron, počinju s nadama i ambicijama, ali putevi ih vode u surovu stvarnost gubitka i očaja. Rekvijem za snove nije samo film o zavisnosti, već i o ljudskoj čežnji za ispunjenjem i srećom. Sara Goldfarb, udovica koja živi sama na Brajton Biču, provodi vreme gledajući televiziju. Kada Sara primi poziv da je pozvana u svoju omiljenu emisiju, kreće na dijetu u pokušaju da obuče svoju crvenu haljinu koju je nosila na Harijevoj maturi. Po savetu svoje prijateljice Rej, Sara posećuje lekara koji joj prepisuje amfetamine za kontrolu apetita.
Njen sin Hari je zavisnik od heroina, zajedno sa svojim prijateljem Tajronom i devojkom Marion. Njih troje prodaju heroin u pokušaju da ostvare svoje snove: Hari i Marion planiraju da otvore prodavnicu odeće prema Marioninim dizajnima, dok Tajron traži bekstvo iz grada i odobrenje svoje majke.
Sarina transformacija iz optimistične majke u osobu zarobljenu u sopstvenim halucinacijama i lažnim nadama je podsetnik na to koliko daleko ljudi mogu otići da bi ispunili svoje snove, čak i kad im se realnost ruši. Njen pad u mentalnu bolest pokazuje kako snovi mogu postati noćne more kada se ne ostvaruju na zdrav način. Hari ostaje bez jedne ruke usled infekcije, a to predstavlja metaforu za duhovni i emocionalni gubitak koji doživljava.
Marion, s druge strane, prodaje sebe i svoje snove u očajničkoj potrazi za drogom, što predstavlja kritiku na društvo koje često ne pruža adekvatnu podršku onima kojima je to potrebno. Tajron se kao crnac iz siromašne četvrti suočava sa dodatnim preprekama i diskriminacijom, što ga na kraju vodi u zatvor i beznadežnu budućnost. Završetak filma je posebno snažan jer ne nudi utehu ili rešenje, već realistično prikazuje efekte loših izbora i zavisnosti. Kroz njihove priče, Aronofski prikazuje kako zavisnost može uništiti ne samo pojedince, već i njihove odnose i snove.
Film ne prikazuje samo posledice zavisnosti, već i kako društvo često zanemaruje one koji se bore s tim problemima. Aronofski koristi snažnu vizuelnu simboliku i montažne sekvence da prikaže spiralu propasti svojih likova. Način na koji su sudbine ovih likova isprepletene, zajedno s intenzivnom muzičkom podlogom Klinta Mansela, stvara jedinstveno iskustvo.
Rekvijem za snove je duboka ljudska priča koja podseća na važnost empatije, razumevanja i podrške onima koji se bore s unutrašnjim demonima. To je film koji pozivava na suočavanje s mračnim aspektima stvarnosti i prepoznavanje složenosti ljudskih emocija i borbi.