„Pun mesec nad Beogradom” u režiji Dragana Kresoje iz 1993. godine je jedan od retkih filmova koji priča priču sa antiratnom tematikom kroz horor žanr, a sigurno jedini koji to radi sa vampirima kao glavnim motivima radnje. Na metaforičan i originalan, a čak i pomalo apsurdan način, film se bavi socijalnim temama ratne Jugoslavije, zla koje rat donosi i melanholiji i depresiji mladih koji su bili primorani da u njemu učestvuju. U glavnim ulogama su Dragan Bjelogrlić, Ružica Sokić i Rade Marković.
Sam početak filma poklapa se sa njegovom daljom natprirodnom tematikom. Članovi srpskog rok benda Piloti (takođe i autori naslovnih numera ovog filma: Kao da je mesec stao samo za nas dvoje i Uzalud rođeni) ovde su u ulozi prosjaka koje misteriozna devojka odvodi u klub. Oni gledaju nastup benda koji su, sasvim nadrealno, upravo oni, ali obučeni u maniru takođe srpskog benda Vampiri, što s obzirom na kasniju tematiku filma verovatno predstavlja ciljanu referencu.
U pozadini kluba vidimo glavnog lika ove priče, Aleksu Mitrovića, koga tumači Dragan Bjelogrlić. Aleksa završava gledanje nastupa, izlazi iz kluba i odlazi na posao u redakciju.
Radnja filma smeštena je u 1992. godinu u Beograd tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Aleksa je lektor, momak čije ambicije sežu van granica ove sada već države u raspadu i još dalje od ratišta koje za njegovu generaciju predstavlja neminovnost. Dok radi u magazinu Astro Tajne koji se bavi okultnim i natprirodnim temama on sanja o dobitku stipendije i odlasku u Englesku da nastavi studije. Svaku njegovu ambiciju i san postepeno raspršuju vesti koje stižu sa ratišta.
Aleksin prijatelj i kolega sa posla Milorad, koga glumi Slobodan Boda Ninković, još jedan je u nizu mladih koji su poginuli u ratu. Zajedno sa svojim kolegom Đorđem, koga tumači Nebojša Bakočević, odlazi na sahranu gde saznaje za bizarne okolnosti vezane za Miloradovu smrt, a to je da njegov leš nije imao ni kapi krvi.
U sve većoj panici, rastrzan između pritisaka sopstvenog oca da se pridruži vojsci, nerazumevanja porodice, sve češćih noćnih mobilizacija i svojih ambicija, Aleksa kreće u potragu za poslom i smeštajem kojim će moći da izbegne odlazak u rat. Preko Đorđa nailazi na baš ono što je tražio. On ga upoznaje sa Kosarom, koju glumi Ružica Sokić, simpatičnom starijom gospođom, kojoj je baš potreban lektor koji bi radio isključivo noću kako bi popisao njenu bogatu kućnu biblioteku.
Kosarina biblioteka puna je retkih, misterioznih i potpuno nepoznatih knjiga poput nastavaka Gorskog vijenca i Knjige Mrtvih Duša. Za Aleksu to deluje kao posao iz snova i sve deluje kao da je previše dobro da bi bilo istinito. Ipak kako se radi o horor filmu, jasno je da ništa uopšte neće biti dobro. Stvari tako kreću da budu sve čudnije. Đorđe biva mobilisan, a Aleksa počinje da viđa misteriozne ljude u Kosarinoj kući, a nakon toga počinje da ima i halucinacije svog pokojnog prijatelja Milorada koji mu šalje poruku da je on sada vampir, da rat ne postoji i savetuje kako treba da beži dok još može. Aleksa to sve ignoriše, što retko kad bude pametna odluka u filmovima ovog žanra, i nastavlja da bude fasciniran knjigama iz biblioteke.
Zato stvari počinju da budu sve gore po njega. Otac mu je potpisao papire za mobilizaciju, a Đorđe strada na ratištu. Na njegovoj sahrani Aleksa primeti neobične ujede na vratu na Đorđevom lešu, mada i to ignoriše iako je jasno na šta može da ukazuje. Ubrzo posle sahrane, vojska presretne Aleksu kako bi ga mobilisala, ali on uspeva da im pobegne, ponovo našavši utočište kod Kosare. Čudne halucinacije se nastavljaju, a sada osim Milorada, Aleksa vidi i Đorđa. Obojica pokušavaju da ga uvere u to da su vampiri stvarni, a nakon što upozna Kosarinog supruga Alimpija (Rade Marković) shvata da je to zaista istina.
Vampiri su u filmu predstavljeni kao alegorija za vlast, političare, ratne profitere i uopšteno gledano najviši sloj građana, onaj koji iz rata uvek izlazi neokrznut i bogatiji.
Kresoja se zbog toga i ne koristi idejom da ih prikaže kao krvoločna i monstruozna bića što je ustaljeniji prikaz vampira u horor žanru već na svedeniji i suptilniji način prikazuje i njihovo ponašanje i njihov krajnji cilj da od krvi mladih vojnika sa ratišta pospešuju svoj večni život. Zato su Kosara i Alimpije stariji, naizgled krhki ljudi, uvek u otmenijim plemićkim odelima sa gospodskim ponašanjem i držanjem te na prvi pogled i ne ostavljaju utisak negativaca. Međutim, iza te maske se krije nonšalantni par koji na rat gleda kao sasvim normalnu stvar. Rat vide samo kao sredstvo i dobru priliku da očuvaju svoju besmrtnost, a žrtve kao nužnu potrebu što predstavlja paralelu sa političkim liderima i njihovim viđenjem rata kao sredstva za širenje moći i bogaćenje dok narod predstavlja samo jeftinu žrtvu ideala.
Nakon što shvati u kakvom problemu se nalazi Aleksa shvata da će morati da ubije vampire. On uzima glogov kolac od raspopa i knjigu o natprirodnim bićima od svoje bivše devojke koja radi u biblioteci. Tu kreće finalni sukob koji u određenim delovima zbog budžetskih limita koje je film imao više izgleda komično nego strašno. Iako na trenutak deluje da je Aleksa uspeo da porazi Alimpija glogovim kolcem, on u tome ipak ne uspeva. Aleksu napadaju Kosara, Milorad i Đorđe, a kuća gori u vatri koju su podmetnuli vozači koji su prevozili leševe njihovih žrtvi jer im nije plaćeno.
U sledećoj sceni, Aleksa se budi u bolnici sa povredama od borbe. Njegova porodica i bivša devojka razgovaraju sa njim, a u narednom kadru Aleksu vojni kamion odvozi do aerodroma sa kog ga sa radošću prate Kosara, Alimpije i njihova vojska nemrtvih koji maltene organizuju proslavu. Sa osmehom na licu ga u helikopteru dočekuju Milorad i Đorđe. Helikopter poleće i odvozi Aleksu u sigurnu smrt. Nadrealan i mračan kraj, baš kao i atmosfera čitavog filma, praćen odjavnom numerom Uzalud rođeni grupe Piloti čiji tekst na tragičan način ide uz sudbinu Alekse i njegove generacije koja je bila mobilisana protiv svoje volje na ratni front.
Sam kraj filma dobija dodatnu mračniju ironičnu crtu kada se na njega doda činjenica da je režiser filma Dragan Kresoja nastradao u helikopterskoj nesreći 1996. godine dok je snimao prve kadrove za svoj poslednji film Suton nad Beogradom.
Sve ideje koje je film imao zbog različitih limita ipak nisu mogle biti vešto sprovedene do kraja te na kraju pojedine scene deluju malo trapavo, pogotovo one sa specijalnim efektima ili sukobima. Ali ako se u obzir uzmu vremenski i finansijski kontekst, odnosno da je film sniman tokom rata i hiperinflacije, te i da je snimljen u veoma kratkom roku, za samo dva meseca, na tome se i ne može previše zameriti.
Svakako su drugi segmenti poput scenografije i kostima bili na zavidnom nivou i verno dočarali sliku tog tragičnog vremena sa primesama natprirodnog. Muzika, sa elementima klasike i gotike, koju su braća Vranešević iz Laboratorije zvuka radila se jako dobro uklapa u sablasnu i tragičnu atmosferu filma, kao i pesme grupe Piloti čiji se tekstovi uklapaju u poruku koju film šalje.
Gluma i kasting su takođe pohvalni. Dragan Bjelogrlić se dobro snašao u, za njega netipičnoj ulozi obrazovanog intelektualca koji samo želi da se bavi onim što voli. Sam njegov lik je pisan tako da je za gledaoca lako saosećati se sa njim i navijati za njega kroz film iako su njegova ignorisanja očiglednih upozorenja mana koja je česta u horor žanru. Ružica Sokić i Rade Marković su svoju ulogu vampirskog bračnog para izneli sa dovoljno šarma i harizme da ne deluju kao karikature, a opet i sa zdravom dozom humora koja nije preterana i ne kvari ozbiljnost filma. Boda Ninković i Nebojša Bakočević su imali dosta manju ulogu, ali su je takođe izneli sa dobrim balansom između toga da su jezivi likovi, ali da i oni nose određenu dozu humora i harizme.
Pun mesec nad Beogradom po svojoj ideji i pristupu predstavlja pravo osveženje kako u žanru antiratnih filmova, tako i u horor žanru. Kresoja je spojio dva naizgled nespojiva žanra i otišao u suprotnom pravcu od onog do tada ustaljenog na ovim prostorima, da se o ratu rade ili crne komedije ili emotivne drame.
Tako je proizveo skriveni dragulj srpske kinematografije koji uprkos pojedinim nedostacima predstavlja i horor film sa originalnom idejom, ali i film koji šalje jaku poruku o zlu koje rat donosi i tragično izgubljenoj generaciji devedesetih.
O autoru
