Sinoć je u Maloj Sali Niškog kulturnog centra uvodnom rečju urednika filmskog programa Niškog kulturnog centra Dejana Dabića, počeo Međunarodni festival dokumentarnog filma. Prikazujući probleme svakodnevice sa kojom se društvo suočava i međugeneracijski jaz koji postoji, ovaj festival otvoren je filmovima „Girl Gang” i „Who I am not”.
Pre početka filmova, Dabić je objasnio sa kog festivala su ovi filmovi, kao i šta je prethodilo samom festivalu.
Ovaj festival organizuje se u saradnji sa „Beldoks” Međunarodnim festivalom dokumentarnog filma u Beogradu. Ove godine smo, kao što se sećaju neki od vas, gledali filmove u susret „Beldoksu”. To su bili filmovi sa ranijih festivala, a sada ćemo u ova dva dana da vidimo ostvarenja koja su prikazana na 16. „Beldoks festivalu” koji je održan u maju ove godine, rekao je on.
Takođe, objasnio je koji film ima najosetljiviju temu, a ovo je ujedno i najnagrađivaniji film na svetskim festivalima.
Četvrti film je najdelikatniji „20 dana u Miriupolju“. To je ukrajisnki film koji govori o 20 dana opsade Mariupolju i o svemu šta se dešavalo nakon opsade grada, objasnio je.
Girl Gang prati život poznate nemačke influenserke Leo koja živi na periferiji Berlina. Kroz njen vrtoglav put ka uspehu prate je i njeni roditelji. Ipak i kada postoje dobre namere i jasan cilj, put nije bez prepreka. Najveći neprijatelj devojčici koja ima svega 14 godina, jeste ambicija njenih roditelja. U potpunoj slobodi, a na teretu svoje ćerke, napuštaju posao i posvećuju se njenom uspehu kome se kasnije i sami priključuju.
Film Girl Gang je naprijamčljiviji, po rečima Dejana Dabića, za takozvano višegeneracijsko gledanje filma jer se bavi tematikom koja je u današnje vreme među mladima i više nego zastupljena, ali neće svi imati isti pogled na nju.
Baveći se fenomenom Influensera kroz film je moguće videti obe strane tog života. Šta je to što se dešava kada se kamere i svetla isključe i Leo postane sasvim obična četrnaestogodišnjakinja? Da li neko poput nje, ko svoje pratioce broji u milionima, uopšte ima pravo da vodi privatan život? Bez mogućnosti da ima prijatelje, ostaje na milost i nemilost svojim roditeljima koji su joj ujedno i menadžeri. Međutim, pored svih kamera, društvenih mreža, fotošopa i glamuroznog života gubi se iz vida da je Leo i dalje samo dete.
Film je inače bio prožet i statističkim podacima koji se tiču povezanosti dece i influensera. Na licima svih, ali pogotovo onih malo starijih čije generacije nisu odrastale uz društvene mreže, video se šok . Čak 86 odsto dece želi da postanu influenseri. Pored toga, 92 odsto dece kupuju neki proizvod samo zato što ga je izreklamirao influenser kog oni prate. Po završetku filma, svi su bili vidno iznenađeni, ali na neki način i ljuti što deca i ovaj svet idu u tom pravcu.
Scena iz filma Girls Gang; Foto: SDL redakcija/ Jana Stanojević
Film Who I am not prikazuje unutrašnje nemire i spoljašnju borbu dve osobe koje su interseksualne. Na prvi pogled, obe su devojke. Ipak ova biološka varijacija ih obe tera na istraživanje, preispitivanja, na tugu, ali i na radost jer konačno shvataju ko su. Kroz ceo film izrazito su prisutne verske konotacije i traženje razloga u nečemu višem od samih ljudi.
Ovaj film je delikatan, ali ipak zanimljiv jer iz jedne posebne perspektive posmatra interseksualnost, rekao je Dabić.
Ovo je film koji uči da je biti drugačiji u redu i da svi poseduju slobodu da budu ono što požele. Da porodica i prijatelji nisu oni koji mogu da odlučuju o tome. Who I am not priča je o osuđivanju i težini života onih koji se suštinski razlikuju po jednom genu. Ali je i priča o hrabrosti, volji, upornosti jer jedino što može da definiše pojedinca jeste on sam.
Iako su film mnogi na početku posmatrali sa određenom dozom obazrivosti, komentarišući između sebe pojavu kakva je interseksualnost, o filmu verovatno najviše govori činjenica da su svi i po završetku filma nastavili da sede na svojim mestima vidno pod utiskom onoga što su upravo odgledali. Teme poput interseksualnosti sve više počinju da budu aktuelne, a sve manje se smatraju tabu temama. Iako je film prihvaćen sa rezervom, osmeh svih gledalaca bio je sve prisutniji što je film više odmicao.
Scena iz filma Who I am not; Foto: SDL redakcija/ Jana Stanojević
Drugi dan festivala Međunarodnog dokumentarnog filma rezervisan je za projekcije filmova Potpuno poverenje i 20 dana opsade u Mariupolju koji će takođe biti prikazani u Niškom kulturnom centru.
O autoru
