U ponedeljak 13. novembra sa početkom od 18 časova u prostorijama Niškog kulturnog centra održana je promocija knjige autora Dušana Stojmenovića pod nazivom „Izlaz i druge priče”. Učesnici na promociji ove zbirke priča, pored samog autora, bili su i književni kritičar i urednik elektronskog časopisa „Bez Limita” Dušan Petrović, psiholog umetnosti dr Nebojša Milićević, kao i urednica Tribinskog programa Niškog kulturnog centra Dragosava Mladenović.
Dušan Stojmenović iza sebe već ima jednu objavljenu zbirku priča – Svedok svojih opomena, a druga zbirka po redu je Izlaz i druge priče koja, prema rečima dr Nebojše, ostavljaju za sobom ukus Poa, Borhesa, Pavića i Kafke koji direktno iz lucidnih snova stupaju na scenu stvarnosti i osvetljavaju istinu koja nije nikada crno-bela i jednoznačna. Pri tome, one nose svoj originalni, prepoznatljiv autorov pečat u stilu, ritmu i sopstvenosti koja postaje univerzalna.
Promociju knjige Izlaz i druge priče otvorila je Dragosava Mladenović čitanjem odlomka iz priče koja nosi naziv Igra ogledala, a koja je u knjizi prva po redu. Po rečima dr Milićevića, može se zaključiti da je ta priča ogledalo samog autora koji je sebe smestio kao glavnog junaka priče svesno ili nesvesno.
Dok sam čitao njegovu prvu knjigu, u glavi mi je stalno bila ideja o ogledalu i tek kasnije vidim da je zapravo prva priča u drugoj knjizi upravo ogledalo. E sad, da li je to slučajno ili ne?, rekao je on.
Prvi sagovornik na promociji je bio književni kritičar Dušan Petrović koji je imao uvid u celu autorovu proceduru pisanja priča.
Sarađivali smo pre objavljivanja, pre prve zbirke, sarađivali smo oko promocija, a onda me je pozvao da napišem recenziju za drugu zbirku, tako da sam ja od samog početka bio upućen u sam njen razvoj, imao sam priliku da se upoznam sa tom zbirkom potpuno i pre njenog uklapanja u jednu celinu, istakao je Petrović.
Foto: SDL redakcija/Jelena Milutinović
Dušan Petrović u ovoj zbirci prepoznaje već poznati šablon pisanja 20. i 21. veka koji se javio u vidu motiva alijenacije, otuđivanja. Ovaj motiv se javljao još u Bibliji, čovek se otuđio od raja, prema tome, takva vrsta motiva nije nepoznata ni kritičarima ni publici.
Šta mi je tu bilo zanimljivo, to je taj motiv alijenacije, dakle koliko god priče bile sa primesama bilo kog žanra, krenu prema fantastici, horor žanru, čime god se bavile, one imaju taj motiv alijencije. Kako je taj motiv specifičan kod Dušana Stojmenovića? Tako što, bilo da su junaci obični ljudi koji se bave običnim poslovima, kod njih pronalazimo motiv otuđenja. Čime god da se bave ne mogu da se uklope u to društvo i pripadaju tu silom prirode, izjavio je on.
Drugi sagovornik je bio dr Nebojša Milićević koji je svoje mišljenje o knjizi objasnio kroz opis konfuzno, sa gramatičkim greškama, bunovno, ali pisano iz srca. Istakao je da ova knjiga dotiče složenu simetriju i bez obzira na to što umetnost i matematika ne mogu da se mešaju, ova knjiga ruši tu pregradu.
Tematika ogledala je toliko jaka i gotovo je ima u svakoj priči, ali ona nije jednostrana. Sa jedne strane imate dobro, a sa druge strane zlo. Podseća zaista na neke horore gde iz ugla pripovedača vi zaključujete da je reč o običnoj osobi i onda se na kraju otkriva da se u stvari radi o jednoj velikoj stvarnosti, rekao je Milićević.
Autor Dušan Stojmenović je izneo viđenje svog dela rekavši da se najviše oslanjao na govorništvo svetski poznatog argentinskog pisca Hulija Kortasara koji se, pored ostalog, bavio i borilačkom veštinom boksovanja. Izjavio je da je on pisanje uporedio sa boks mečom. Roman je boks meč koji se dobija na poene, a priča nokautom. Kaže da je možda previše ozbiljno i doslovno shvatio, tako da njegove priče imaju taj bokserski aspekt, da razmrdaju ljude koji se bore, koji su stalno u nekom klinču.
Ljudsko zlo zla je banalno, čovek čini zlo verujući da čini dobro, izjavio je autor kada je objašnjavo šta je imao na umu dok je pisao i prvu i drugu zbirku. Nemoguće je pisati distopiju na neki originalan način, jer mi u distopiji de fakto živimo, dovoljno je držati se kruto tog nekog realizma, jedino što možete je književno da ga uobličite, zaključio je.
Foto: SDL redakcija/ Jelena Milutinović
Kraj je, kao i početak, obeležila Dragosava Mladenović čitanjem odlomka iz zbirke, ali ovoga puta iz priče Izlaz.
Reći ćete da sam opet na svom terenu. Pa, niste ni svesni koliko ste u pravu. Nastaviću da tražim izlaz koji je u meni, a ne u papirima i ljudima, onim ljudima koji me i ne poznaju. A to što sam ono suđenje preneo onako šturo, nemojte mi zameriti. To je posledica mog slabijeg otpora na duhovnu zapuštenost svetovnih ljudi i učenjaka. Donekle i zbog lekova kojima me truju. Setite se samo kako sam vas vodio kroz mrak.
Nakon razgovora o knjizi Izlaz i druge priče, autor je potpisivao knjige prisutnih.
O autoru
