Knjiga pod nazivom „Molitve za ukradene”, napisana od strane Dženifer Klement, jedna je od onih koji svojim čitaocima nudi snažan i realan, ali opet, potresan, prikaz života u ruralnim delovima Meksika. Roman se bavi temama poput nasilja, trgovine ljudima i borbe za opstanak, a sve kroz oči glavne junakinje, Ledidaj Garsije Martinez.
Ledidaj je mlada devojčica koja živi sa svojom majkom u malom selu u kojem se devojčice prerušavaju u dečake, i u kojem se kopaju rupe u dvorištima koje služe kao skloništa, a sve to zbog opasnost od trgovine ljudima. Ledidaj, kao sam narator priče, govori o svim strahotama, izazovima i problemima s kojima se meštani, a pogotovo žene, suočavaju. Čitalac kroz njene oči doživljavanja sav strah i neizvesnost, ali i nadu za bolje sutra koju mnoge žene gaje u sebi.
Kako govori sama poleđina knjige, ovo delo predstavlja nezaboravnu priču o prijateljstvu, porodici i preživljavanju, a sve kroz dirljiv prikaz žena u unutrašnjosti Meksika.
Jedna od najupečatljivijih stvari ove knjige jeste sposobnost autorke da prikaže surovu stvarnost kroz dobro osmišljenje opise i naraciju. Opisi sela, kuća, lokala su živopisni i predstavljaju čistu suprotnost od prikaza likova. Svi oni, sa svim svojim jakim emocijama i reakcijama, uz bogat i, ponekad, iznenađujući rečnik prenose mračnu i napetu atmosferu. Sposobnost autorke da predstavi ljude i njihove međusobne odnose i unurašnje borbe na tako specifičan način čini ovo delo snažnim.
Glavnu junakinju Ledidaj je skoro pa nemoguće zaboraviti. Ona odiše hrabrošću i upornostću kada je u pitanju suočavanje sa mnogim opasnostima, što je čini i snažnom i ranjivom. Saosećanje čitaoca s njom je lako s obzirom na to da su njene misli i osećanja prikazane na dirljiv i iskren način.
Molitve za ukradene ne predstavlja samo priču o preživljavanju. Naprotiv, to je i priča o gubitku, ljubavi i nadi. Delo hrabro podseća na nepravdu i nejednakost sa kojima se mnogi suočavaju, ali istovremeno slavi ljudsku sposobnost da pronađu svetlost u najmračnijim trenucima.
O autoru
