U ponedeljak, 6. oktobra zvanično je otvoren šesti po redu festival drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću”, koji će trajati do nedelje, 12. oktobra. Tokom festivala, pet predstava takmičiće se za 13 različitih nagrada, dok će u revijalnom programu biti prikazane još četiri predstave i biće održano predstavljanje časopisa „Teatron”.
Na otvaranju festivala govorili su: zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević, direktorka Narodnog pozorišta u Nišu Ana Savić, član stručnog žirija Nenad Novaković i predsednik Saveta festivala Duško Ljuština. Istaknuto je da na ovom festivalu učestvuju najbolje predstave iz Srbije i regiona i da je veliko zadovoljstvo što je baš Grad Niš mesto gde će se svi ovi ansambli sresti. Podsetili su kako je Niš već vekovima na raskršću svih bitnih puteva i da festivalom žele da posvete pažnju kulturi i pozorištu.
Savićeva je naglasila da se nada da će festival podstaći afirmaciju sličnosti i razlika balkanskog kulturnog prostora, a Ljuština se osvrnuo na podršku Grada Niša ovom festivalu, te ga je zvanično otvorio rečima:
Grad koji ne podržava pozorište ili je mrtav ili će uskoro umreti.
Nakon otvaranja festivala, uz zvuke gudačkog kvarteta koji je svirao u foajeu Pozorišta, publika je imala priliku da zakorači u salu i uđe u priču iz 18. veka smeštenu u London. Prva predstava iz revijalnog dela festivala Prosjačka opera odigrana je u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta, koji je, kao domaćin festivala, uveo publiku u svet drame, komedije, zapleta i raspleta i pokazao samo delić onoga što nas čeka ove nedelje na daskama koje život znače.
Foto: SDL redakcija/Milena Kostić
Ova predstava prikazuje londonsko podzemlje 18. veka i obrađuje teme manipulacije, kriminala, propagande, ljubavi i (ne)pravde. Priča prati Mekhita (Miloš Cvetković), šefa najprofitabilnije džeparoške organizacije u Londonu, velikog zavodnika i ženskaroša, ali i njegovog suparnika Pičama (Aleksandar Marinković), koji pokušava da smakne Mekhita i svoju džeparošku organizaciju dovede na prvo mesto. U tome angažuje svoju ćerku Poli (Milica Filić) da zavede Mekhita, ali on nju zavodi i pokušava da je okrene protiv oca. Dok se sve ovo dešava, policajac Lokit (Aleksandar Mihailović) prividno pokušava da skloni ove džeparoše sa ulica Londona.
Priča, iako se prividno odvija linearno, stalno donosi nove zaplete i iz minuta u minut postaje sve dinamičnija, pa komično postaje sve teže za praćenje i publici i likovima. Na kraju sve je toliko komplikovano i zamršeno da ni likovi više ne shvataju u potpunosti šta se dešava, čime se pokazuje da stvari nisu uvek tako jednostavne kako nam se čine. Pravda, nepravda, poštenje, moralnost, pa čak i preživljavanje sudaraju se u ovoj komično-satiričnoj priči.
Ostatak ansambla čine Maja Vukojević Cvetković (Pičamova), Sanja Krstović (Dijana), Anastasija Rančić (Lusi), Danilo Petrović (Flič), Bratislava Milić (Dženi), Stefan Mladenović (Džim), Aleksandar Stevanović (Džek) i Andrija Mitić (Harold). Posebne uloge pripale su Marku Radojeviću, koji je pesmom uvodio u predstavu i na isti način komično sumirao celine tokom izvođenja, i Aleksandru Stevanoviću, koji je bio zadužen za klavirsku pratnju.
Ovu predstavu napisao je češki pisac, dramaturg i političar Vaclav Havel na osnovu istoimene knjige Džona Geja iz 1728. godine. Milan Nešković potpisuje režiju, dok je dramaturškinja bila Jelena Mijović. Scenografiju je osmislio Gorčin Stojanović, a kostimografiju Biljana Grgur. Za muziku su bili zaduženi Božidar Obradinović, kao kompozitor, i Julija Petković, kao autorka songova, dok je koreografiju priredila Andreja Kulešević. Osim na pomenutom festivalu, niška publika je već imala priliku da vidi ovu predstavu jer je premijera održana u martu tekuće godine.
Ceo ansambl funkcionisao je kao jedna dobro uigrana celina – hemija između likova bila je snažna, atmosfera uverljiva, a priča aktuelna, što je činilo da se radnja može preneti i u savremeni kontekst. Iako nije takmičarska, ova predstava dala je upečatljiv uvod u festival, pa ostaje pitanje kako će buduće predstave pokušati da je nadmaše.
O autoru
