Film sa Belom Torn, Patrikom Švancenegerom i Robom Rigglom pod nazivom „Ponoćno sunce”, objavljen 2018. godine, predstavlja jednu romantičnu dramu koju je režirao Skot Šper, dok je scenario napisao Erik Kirsten. Priča prati mladu Kejti Prajs, sedamnaestogodišnju devojku koja živi sa XP bolešću, a značenje te bolesti je veoma teška.
Kejti može biti izvan svoje kuće samo noću, jer čak i minimalna izloženost sunčevoj svetlosti može izazvati ozbiljne opekotine ili čak ugroziti njen život. Njen svet se bazira u njenoj kući, sa prijateljima, sa ocem Jack Price i ljubavi prema muzici. Sve se menja kada upozna Čarlija Rida, popularnog mladića iz njenog komšiluka. Kejti i Čarli se zbližavaju, razvijaju osećanja jedan prema drugom. Uprkos svemu, ona je primorana da krije svoju bolest od njega i da se suoči sa dilemama i strahovima jer ne želi da ga povredi ili da ga izlaže opasnostima svoje bolesti.
Kako odnos između njih dvoje postepeno raste, Kejti se poverava Čarliju i priznaje mu da je bolesna, što stvara emotivnu napetost. Čarli, uprkos svemu, prihvata njenu bolest jer je veoma brzo zavoleo, želeo je biti uz nju i nije to dovodio u pitanje.
Film se završava dirljivom scenom u kojoj Kejti, suočena sa sopstvenim ograničenjima, nalazi način da provede svoje poslednje dane u ljubavi i sreći, prihvatajući svoju sudbinu i stvarajući dragocene uspomene sa Čarlijem. Uprkos svemu, ona je tokom svog života bila okružena ljudima koji je čine srećnom i zbog kojih je uvek bila nasmejana, iako je znala kakvu borbu vodi sa svojom bolešću.
Ovaj emotivni film bazira se na temi ljubavi i gubitka, ali sa naglaskom na to da život i ljubav mogu imati snažnu vrednost čak i u suočavanju sa teškim okolnostima.
O autoru
