Lana Del Rej je pesnikinja izgubljenog vremena i zaboravljenih žena. Do skoro u javnosti poznata kao muzička izvođačica koja bol pretvara u umetnički izraz, Del Rej je pre pet godina publici predstavila „Violet Bent Backwards over the Grass”. Lišena melodije, ali ne i ritma, ova zbirka poezije svojim nežnim stihovima o američkom snu, poput senki, donosi zlatnu prašinu nostalgije. Uz teme poput krhosti, duše, ljubavi, lepote, mladosti i slomljenog identiteta, Lana donosi više od 30 pesama.
Violet Bent Backwards over the Grass predstavlja sliku tela i duha, sliku žene u svetu koji pokušava da je ukroti, da je natera da se savije, da ćuti, da bude samo ukras. Međutim, Lana se opire tihim, šaputavim otporom. U ovoj zbirci, Del Rej se ne krije iza pseudonima ili producenta. Ona piše kao žena čije telo oseća bol i čije telo i um rađaju njenu poeziju. Pesme su uglavnom napisane u proznom stilu, nalik na zapise iz dnevnika, sa slobodnim ritmom koji ponekad podseća na bitničke tokove svesti, a ponekad na haiku sa američkim kontekstom.
Gotovo banalno, ali u Laninom univerzumu svaka mala radnja nosi svetove čežnje. Pogled na osvetljeni prozor postaje univerzum nerealizovanih emocija. Zbirka je prožeta motivima Kalifornije, ne one svetlucave i razdragane, već Kalifornije sa ispucalim palmama i prigušenim zalascima. Gradovi su senke, plaže su tihe, ulice opustele. Lana vešto koristi prostor kao produžetak unutrašnjih stanja, svaka razglednica koju opisuje ujedno je i metafora duše. Los Anđeles u njenim pesmama nije mesto, već stanje duha: haotično, prelepo, umorno.
Ilustracija; SDL redakcija/ Andrijana Popović
U stihovima se često vraća očevima, muškarcima, ljubavima koje su sve češće duhovna sablasnost, a ne konkretna prisutnost. Muškarci kod Lane nisu heroji, već senke koje ostavljaju prazninu. Poezija Lane Del Rej istovremeno predstavlja i bekstvo i oblik otpora. Bekstvo u imaginarne svetove starog Holivuda, estetiku tužne devojke, teksas jakne i bele čipke. Ali i otpor protiv plitkosti, protiv brzine sveta, protiv zaborava. Ona piše kao neko ko zna da se neće uklopiti, i upravo zato ostaje. U ovoj zbirci prisutni su samosvest, ranjivost i usamljenost, ali ono što je možda najvrednije jeste iskrena čežnja. Ne za muškarcem, ne za slavom, već za autentičnošću u svetu gde sve izgleda kao replika. Lana piše o malim stvarima, ali da bi govorila o velikim temama poput identiteta, gubitka, potrage za sobom. Svaka pesma kao da predstavlja polje lavande u kome je skrivena trauma.
Naravno, zbirka nije bez mana. Postoje trenuci kada stih sklizne u patetiku, kada efekat nadvlada sadržaj, kada postoji osećaj previše glume i nametanja određene osobe. Pa čak i tada, ta osoba je deo autentičnosti Lane Del Rej. Jer njena estetika jeste igra, ali igra iza koje stoji iskrenost. Njena poezija je kao pokušaj da se zabeleži ono prolazno sa ciljem da to ostane.
Violet Bent Backwards over the Grass nije zbirka koja će redefinisati poeziju, već je to zbirka koja je nepretenciozno nežna, a opet iskreno ranjiva. Lana ovom knjigom nije došla da impresionira, već da podeli ono što oseća. I upravo u toj nežnosti ostaje njen glas poput tihe, melanholične niti koja povezuje pesmu i emociju.
O autoru
