U četvrtak, 14. novembra svečano je otvorena izložba „Niški salon 12/2” u Oficirskom domu. Ova izložba, koja je tu da pospeši saradnju, mobilnost i komunikativnost između umetnika, kritičara, ustanove i publike, podrazumeva dela dvanaestoro umetnika odabranih od strane dva selektora. Selektori ovogodišnje izložbe su istoričar umetnosti iz Kruševca Biljana Grković i magistar slikarstva iz Niša Katarina Đorđević. Na otvaranju izložbe dodeljena je nagrada 9. „Niškog salona” za najuspešniji rad.
Samo otvaranje izložbe obeležile su reči programskog direktora, muzejskog savetnika, kustosa Zbirke savremene savremene skulpture Milice Todorović koja je svim prisutnima poželela dobrodošlicu.
Pre svega, dobro veče svima. Dobro došli na otvaranje 9. Niškog salona. Izložbu Niški salon 12/2 redovno organizujemo od 2016. godine, tako da ona, sasvim sigurno, ima već karakter tradicionalne godišnje izložbene manifestacije niške Galerije savremene umetnosti, rekla je Todorović.
Todorović je potom predstavila selektorke, osvrnuvši se na njihov rad i postignuća. Nakon toga, Biljana Grković se obratila publici, izražavajući zadovoljstvo što među prisutnima prepoznaje poznata lica, saradnike i umetnike.
Moram da, naravno, zahvalim i svim umetnicima koji su se odazvali na moj poziv, na neki, prosto, jedan koncept koji sam predložila i zaista od srca im hvala, istakla je ona.
Zatim je Katarina Đorđević izrazila užitak jer je među publikom primetila i studente Fakulteta umetnosti. Obratila im se porukom da želi da ovakve izložbe postanu i njihova stvarnost jednog dana.
Foto: SDL redakcija/ Anastasija Petrović
Biljana Grković u svom projektu istražuje aktuelnu društvenu stvarnost kroz pojmove biomoći, biopolitike i nekropolitike. U njenoj selekciji nalaze se dela umetnika Biljane Đurđević, Vladimira Perića, Nataše Kokić, Nikole Radosavljevića, Milice Dukić i Gabriela Glida. Njena umetnička vizija fokusira se na teme poput težnje ka boljem životu, borbe protiv destrukcije, konflikta, ekoloških izazova i gubitka individualnosti.
Katarina Đorđević svoj koncept zasniva na teoriji umetnosti, istražujući prirodu umetničkog dela i njegov uticaj. U njenoj selekciji su radovi Aleksandra Devića, Slobodana Radojkovića, Petra Vujoševića, Larise Ackov, Mije Arsenijević i Lazara Šoševića. Kroz zajedničke karakteristike njihovih dela, poput introspekcije, taktilnosti i izraženog senzibiliteta, Đorđević gradi umetnički okvir koji poziva posmatrače da zarone u ove svetove i otkriju skrivene poruke.
Neka od umetničkih dela koja su bila izložena su Nepoznata Aleksandra Devića, Ubrani pejzaž Slobodana Radojković, Dokazi protiv mnoštva Petra Vujoševića, Šumska bajka Lorise Ackov, Bez granica autorke Mije Arsenijević, Glas tišine umetnika Lazara Šoševića i mnoga druga.
Foto: SDL redakcija/ Anastasija Petrović
Tročlani žiri, u sastavu mr Bratislava Bašića, diplomirane istoričarke umetnosti Nadežde Milić i akademske slikarke i muzejskog savetnika u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu Sonje Vukašinović, doneo je jednoglasnu odluku da se Nagrada 9. Niškog salona 12/2 dodeli Biljani Đurđević za delo Studija slučaja 6. Kako umetnica nije bila u mogućnosti da prisustvuje otvaranju, nagradu je u njeno ime primila selektorka Gorana Grković. U obrazloženju je navedeno da se Biljanin rad izdvaja kako monumentalnošću, tako i ekspresivnošću slikarskog naboja, impozantnim likovnim izrazom, kao i problematikom koju obrađuje.
Umetnica na vrlo ubedljiv način, bez mnogo naracije, uz odsustvo boje, u sivoj gami sa nekoliko usamljenih simbola (sklupčana ljudska figura, par napuštenih cipela, krevet na dva sprata), ukazuje na vapaj savremenog čoveka zaboravljenog, usamljenog u današnjem turbuletnom svakodnevnom životu prepuštenom samom sebi, stoji u obrazloženju.
Foto: SDL redakcija/ Anastasija Petrović
Izložba će za sve zainteresovane biti otvorena do 14. decembra.
O autoru
