„Nasleđeno zlo” je američki psihološki horor. Nastao je 2018. godine, režiran i napisan od strane Ari Astera. Privukao je pažnju zbog svoje sposobnosti da spoji porodičnu dramu sa elementima horora, a istražuje teme poput tuge i žaljenja, ali uz osećaj strepnje i paranoje. U glavnim ulogama našli su se Toni Kolet, Aleks Volf, Mili Šapiro, kao i Gabrijel Bern.
Film prati porodicu Graham, odnosno Eni, Stiva, Pitera i Čarli. Oni se suočavaju sa smrću bake Elen. Eni, potrešena smrću svoje majke, prisustvuje sastanku grupe podrške za ožaloščene. Još na početku filma, saznaje se da Eni nikada nije imala blizak odnos sa svojom majkom, kao i da smatra samu sebe odgovornom za smrt svog oca i samoubistvo svog brata.
Prva nesreća koja se dešava u filmu, ukoliko se ostavi po strani Elenina smrt, jeste saobraćajna nesreća u kojoj se nalaze Piter i Čarli. Trinaestogodišnja devojčica umire, dok njen stariji brat ostaje živ, ali u povredama. Ova smrt razdvaja porodicu i čini je nefunkcionalnom. Piter krivi sebe za sestrinu smrt, Eni počinje da mrzi svog sina, dok Stiv pokušava da popravi naizgled nepopravljivu situaciju.
Kako bi mogla se nosi s gubitkom, Eni odlučuje da se obrati Džoun, ženi koju je upoznala na sastanku grupe podrške za ožalošćene. Ona joj pokazuje način na koji može da komunicira sa Čarli, a to je seansa. Ovaj događaj samo pogoršava čitavu situaciju i dovodi do naglog obrta događaja. Eni saznaje da je Džoun poznavala Elen, ali i to da je ona bila član demonskog kulta.
Scenario je napisan na takav način da svaki lik pojedinačno dodaje određenu dubinu samoj priči. Minimalistički pristup reditelja praćen dugim kadrovima gradi osećaj nelagode koji je prisutan čak i u onim scenama koje se ne bi definisale kao strašne. Spoj nadrealnih horor elemenata sa pojavom svakodnevnih porodičnih situacija čini ovaj film jedinstvenim.
Pavel Pogorzelski, koji se našao u ulozi direktora fotografije, dodatno je doprineo jezivoj atmosferi filma. Poigravanje sa senkama, kadrovima i prostorom imaju jednu ulogu, a to je stvaranje klaustrofobičnog osećaja. Kamera se fokusira na detalje koji na prvi pogled mogu da deluju beznačajno, ali kasnije, kako se radnja odmiče, oni postaju ključni za razumevanje radnje. Taj efekat doprinosi tajanstvenosti kojom odiše ceo film.
Nasleđeno zlo nije samo horor film. Ono što ga čini specifičnim i što ga izdvaja od ostalih jeste duboka analiza porodice i njenih odnosa u doba tuge i žaljenja. Pitanje na koje ne odgovara film, već dopušta gledaocima da odgovore na njega glasi: Koliko su naši životi oblikovani stvarima koje su izvan naše kontrole?
O autoru
