U utorak 23. januara u Paviljonu u Tvrđavi svečano je otvorena izložba „Nadežda Petrović – bez boje” na kojoj su se našla 75 crteža od 173 nađena u njenom skicenom bloku. Svi radovi koji se trenutno nalaze u Paviljonu doneseni su iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije radi obeležavanja 60 godina Galerije Likovne kolonije „Sićevo” koju je, kao prvu jugoslovensku koloniju, 1905. godine osnovala Nadežda Petrović.
Čast otvaranja ove izložbe pripala je direktorki Narodnog muzeja Srbije Bojani Borić Brešković. Počasni gost izložbe bila je i autorka Evgenija Blanša. Blanša je autorka izložbe koja nosi naziv „Nadežda Petrović – bez boje” i njena inspiracija potiče iz senzibilnosti i žive imaginacije Nadežde Petrović, ali je tu i kreativna akcija koja je pokretana gotovo bilo kojom vrstom realnosti u kojoj se nalazila. Ona realnost koja je vezana za ljude, prizore na otvorenom, predele prirodnog ili urbanog ambijenta. To je opštepoznato kada je u pitanju Nadeždin slikarski opus, ali se isto tako može uočiti i u njenim, ne tako popularnim, crtežima.
Direktnih analogija između Nadeždinih crteža i slikarskih dela nema. Može se zaključiti da ona nije crtala na onaj piktoralni način na koji su to radili neki drugi veliki slikari tako da se gotovo oseća boja na koju ona misli dok crta. Međutim, kada se uzme u obzir ukupna veličina njenog opusa, crteži se ne mogu izostaviti jer oni na svoj način dokumentuju karakteristike njene stvaralačke prirode i pokazuje njenu elementarnu predispoziciju prema slikanju. Nadežda je volela boju, slobodu pokreta, objasnila je autorka.
Foto: SDL redakcija/ Milena Kostić
U crtačkom opusu mogu se uočiti različite grupe radova. Prvu grupu čine oštriji i više grafički crteži poput brojnih aktova koji potiču još iz vremena Nadeždinog školovanja u Minhenu, kao i crteži iz kasnijih perioda ređani rutinski po modelima i koji imaju karakter studijskih radova koji su nastajali u serijama. U drugu grupu crteža spadaju oni u kojima je umetnica lakom rukom i tankim linijama, povučenim olovkom, ugljenom ili tušem, dostigla ono što se može postaviti kao dilema stvarnog ili nestvarnog. Kada bi se ovakva njena dela uporedila sa slikarskim, pokazao bi se izrazit kontrast.
Nadežda je snažna u lokalnom tonu boje, njene slike su bogate koloritom i nose u sebi gustinu i masu energije za razliku od slobodnih crteža. Ta nežnost, za koju se nije ni trudila da postigne u slikarstvu, izrazila se upravo u crtežima, pa je teško poverovati da ih je radila ista ona Nadeždina slikarska ruka. Ona se crtežom nije pripremala za sliku, on nije služio kao podloga već prvenstveno kao vežbanje ruke. Ovaj manir kod slikarke predstavlja poimanje slobode modernističkog načina izražavanja, izjavila je Evgenija.
Foto: SDL redakcija/ Milena Kostić
Crtež nije bio centralno interesovanje Nadežde Petrović, ona ga je skicirala, nastajao je brzo, spontano, u jednom gestu. Vrlo retko se posvećivala crtežu u smislu da ga posmatra kao posebni medij. Njen crtački opus može se razumeti samo ako se sagleda celokupno njeno delo. Bojana Borić Brešković je pomenula da Nadeždini crteži nisu dobili veliku pažnju, tako da stručne literature o njemu nema.
Samo su neki radovi iz ovog opusa objavljeni u monografijama i katalozima, ali nisu ni interpretirani ni vrednovani, ostali su zasenjeni kolorističkom vrednošću njenog slikarstva. Činilo se neizostavnim da, izražavajući poštovanje izuzetnoj umetnici, predstavimo i ovaj deo njenog stvaralaštva. Ovim činom otvaramo nove perspektive za stručna i naučna saznanja, da izložbom i autorskim tekstom Evgenije Blanše podstaknemo dalju istraživačku radoznalost dajući podstrek budućim koracima u vrednovanju Nadeždinog stvaralaštva i na ovom polju, objasnila je Brešković.
Publika je sa velikom pažnjom saslušala reči posvećene autorki izložbe i Nadeždi Petrović, nakon čega se mogao čuti gromoglasan aplauz. Izložba će biti otvorena do 23. februara u Paviljonu niške Tvrđave.
O autoru
