Četvrte večeri na „Filmskim susretima” održanim na Letnjoj pozornici, publici je predstavljen film u režiji Radoša Bajića pod nazivom „Heroji Halijarda”. Milan Vasić u filmu glumi kapetana Predraga Rakovića, dok njegov kolega Radovan Vujović, tumači lik Zvonimira Vukovića, komandanta operacije „Halijard”. Za „Studentski Dnevni List” glumci su govorili o filmu, ulogama koje tumače, festivalu u Nišu i istoriji.
Film je projekat reditelja i scenariste Radoša Bajića, koji je na njemu radio više od pet godina. Film govori o ratu, inspirisanim realnim događajem, koji se desio 1944. godine, u selu Pranjani. To je bila jedna od najvećih akcija spasavanja američkih i savezničkih pilota, poznata kao operacija Halijard. Međutim, iako se ovoj temi nije govorilo više od 70 godina, Milan Vasić i Radovan Vujović, razgovarali su sa nama o tome.
U filmu je prikazano sve po istorijskim činjenicama. Jasno je da je spašeno 508 vojnika i u Americi postoji neko malo obeležje svake godine. Znaju oni šta je srpski narod uradio za njih. Ima likova koji su izmišljeni, ali moj Predrag Raković je istorijski lik. Mnogi su istorijski. Napravljena je jedna srpska porodica, za koju možete da kažete da je izmišljena, ali naravno da je postojala, jer bilo je mnogo takvih porodica, objašnjava Vasić.
Vasić kaže da je Radoš preko porodice Jović hteo da približi priču, a ne da to bude samo puko spašavanje, nego šta je srpski narod i srpski seljak preživljavao u tim trenucima. Njegova poruka filma je da smo svi Srbi, svi smo braća i mnogo je bilo bratoubilačkih ratova kod nas, i to treba da sklonimo, a da se približimo jedni drugima.
Ako želiš da ispričaš neku priču, neku istinu, iza koje ti stojiš, ti ćeš gledati da najveći deo istine prikažeš i u filmu. Producent i reditelj su jedinke koje žele da rade nešto, imaju novca i bave se time. Ovde, ne sumnjam da je i stopostotno ispričana istina o tom periodu, ali opet kažem, tu ima i izmišljenih likova koji su postojali ,samo što ovo zvanično istorijske ličnosti, dodaje.
Vujović se osvrnuo i na patrijarhalne vrednosti unutar porodice Jović.
To je srpska priča: jedan brat u jednoj stranci, drugi brat u drugoj stranci. Jedan brat za jednu ideologiju, drugi za drugu. Kod nas je uvek politika prolazila kroz srž i pravila podele između članova porodice, što je potpuno sumanuto. Čini mi se da su muškarci bili ti koji su podložniji tom ludilu, a da su žene uvek bile mudrije, gledale da zadrže porodicu na okupu. Mislim da nema porodice kod nas da se nije raspravljao sa roditeljima oko politike, jer je politika kod nas jedno zlo, koje traje decenijama i truje i unuištava narod. Mi moramo, pogotovo vi mladi, da shvatite, da dignete glavu. Čini mi se da su naši roditelji bili ogromne žrtve politike, jer je njima politika kroz televiziju direktno usađivana u glavu, a oni nisu mogli da vide da su žrtve, objašnjava Vujović.
Njemu se čini da se pojavljuju neki mladi ljudi, i na protestima kada se dese, i da će se naći neko ko će moći da preokrene stvari i da ponovo povede ljude, da im nešto novo ponudi, u odnosu na ovo što živimo. On ne vidi da je ovde veliki deo naroda srećan i zadovoljan, i smatra da bi moglo mnogo lepše i bogatije da se živi u ovoj zemlji, samo da su ljudi koji vode priču drugačiji.
Vasić je govorio o karakternoj crti lika kojeg tumači i detaljnije približio ko je lik Rakovića.
Moj Raković nije kao kad neko kaže ''četnik'', ''bradonja''. On jeste i bradonja, ali nije to bio običan četnik. To je bio čovek koji je završio Vojnu akademiju. To je bila kraljeva garda, i kada se to raspalo, on se prodružio četnicima. Njega je Draža Mihajlović jako poštovao zbog svoje hrabrosti i poštenja, zbog čega je Raković na kraju i pomagao drugima da se spasu. On je ostao u Srbiji, u svojoj kući. Imao je tu jednu radio stanicu, nije hteo da se preda, nego je izvršio samoubistvo. Bio je čovek koji je jako voleo svoju zemlju. Moj lik se tokom lika ne menja. Ovo je jako bitna uloga, jer pomaže glavnom junaku da ga ne ubiju, vodi tu bitku. To se ne vidi na filmu, ali u seriji se vidi, kada Draža Mihajlović, na sastanku svih tih majora i kapetana, kada Raković nije očekivao, njemu poveri da vodi sutra u rat. To je samo bila promena kod Rakovića koliko je on srećan što ima toliko poverenja u njega. Moj lik se razvijao pozitivno, ali se nije ništa menjalo, govori Vasić.
Glumac tvrdi da, da nije njegovog lika u filmu, u trenutku kada treba da streljaju glavnog junaka, preko koga se priča priča, to ne bi bilo to. Njegov lik Rakovića mnogo je doprineo, jer se preko njega gleda hrabrost, junaštvo i čast, jer on ceni junake i vojnike.
Ovaj film, postprodukcija i neki kadrovi, vuku me na Holivud. Prosto, film je skup, kvalitetan, fotografija je čarobna, kostimi, scenografija. Ovde je uloženo mnogo truda, para i znanja, i smatram da je ovo jedan veliki film, a u poslednjih nekolikom godina, mislim da nema više tih filmova. Kod nas sve nešto ovi su lopovi, ovi policajci, pa se jure nešto, i to je dosadno. Ovakav film nije viđen kod nas sigurno poslednjih deset godina, a da je i ratni film, zaključuje glumac.
U Radoševoj priči, kaže Vujović, Zvonko, njegov lik, ima uticaja na događaje koji se dešavaju braći i on je čovek koji je pokušao da sačuva što više naroda.
Bio je doabr vojnik, odan, ali je bio jako svestan, i video je kako stvari izmiču kontroli, kako ljudi unutar tog pokreta, čiji je on bio član, kreću da vode svoje privatne ratove, svako na svoju ruku se ponaša i oni sa svoje stvari čine zla. Zvonko je bio Hrvat poreklom, i on je bio gledan sa jednom sumnjom i njega nisu prihvatili. Njega je Draža jedva spasao kada je sve to krenulo da se urušava. Nije bilo lako balansirati. On u svojoj knjizi jako zanimljivo piše kroz šta su sve oni prošli, kako je sve to izgledalo, da je tu život visio o koncu, jer oni za jedan dan pojedu samo šaku proje i malo snega rastope. Kada je stigao u Italiju on je bio na ivici svog života, iscrpljen, nije lako bilo preživeti pod tim okolnostima, objašnjava glumac.
Glumcu se čini da je na osnovu načina na koji piše i na osnovu njegove knjige, Zvonko bio čovek, koji iako je bio vojni, poštovao i vrednovao ljudski život, pokušavajući da smanji stradanja, videvši lepotu života i u tom bezumlju krvavog rata.
Takođe, mislim da se poruka ne prenosi preko mog lika, već preko dvojice braće. Da je taj kraj nesumnjivo jasna poruka o tome šta je poenta priče, da je pomirenje nešto što je preko potrebno i mir, i da je besmisleno da stalno žrtvujemo. Tu najmlađi brat pogine, a mi stalno žrtvujemo budućnost radi prošlosti, mi smo stalno zagledani u prošlost, to je potpuno sumanuto. Da pogledate neki drugi narod da to rade, rekli biste: ''Ovi nisu baš pri sebi''. Neko to što ga čeka odbacuje, da bi dokazao nešto što je bilo pre sto godina, to je neka sistemska greška kod nas, koja mora da se ispravi, navodi.
Tragedija cele priče je u tome što razdvojenost među braćom, utiče na njihovu saradnju, ljubav, spasavanje, jer su to braća koja su zajedno odrasla i ne mogu jedan sa drugim.
Teška je situacija kada te srce vuče ka nekome, a mozak te vuče od nekoga, a mozak je ideologija. To je ta priča koju su oni njima prodali, komunisti ili četnici. Zato je ta priča jaka i nabijena emocijama, jer je to tragedija našeg društva, gde mi uvek zbog neke ideologije i politike stradamo. A šta je ideologija i politika, to na kraju krajeva, kada se dese tako neke stvari, kao u filmu, da strada najmlađi brat, ti da se okreneš i pitaš da li je to vredno toga, govori Vujović.
Izneo je zahvalnost što je publika baš njega izabrala za glumca večeri, i što je ta uloga, kao jedna koja ide uz one glavne, ostala u svesti publici, i Zvonko kao lik, i njegova gluma.
Nadam se da je kombinacija, da nije samo do Zvonka, rekao je glumac kroz osmeh.
Podsetimo, uporedo sa filmom nastala je i mini-serija pod nazivom Vazdušni most u šest nastavaka. Više o filmu govorio je i Radoš Bajić.
O autoru
