„Tvoja laž u aprilu” je anime iz 2014. godine, rađen po istoimenom manga serijalu Naošija Arakave. Smatra se jednim od najemotivnijih japanskih anime ostvarenja jer spaja muziku, ljubav, gubitke i nesavršenost ljudskih odnosa u simfoniju čiji zvuk ostaje i nakon što se poslednja nota odsvira. Kroz putovanje koje traje 22 epizode, ovaj anime vodi gledaoca na put o shvatanju kako se nositi sa traumama i koliko i najmanji zrak svetlosti može da obasja čitav nečiji svet, čak iako svetlost dolazi iz nečeg privremeno lepog i trajno bolnog.
Kosei Arima, nekada veoma talentovani pijanista, prestao je da svira, ali i da uopšte čuje muziku nakon što je njegova nasilna majka preminula. Od tog trenutka on živi u emotivnom crno-belom limbu odvojenom od bilo kakve spontanosti. Takav je sve dok jednog aprilskog dana ne upozna violinistkinju Kaori Mijazono, koja ulazi u njegov svet poput nepredvidivog prolećnog uragana. Kaori je sušta suprotnost Koseiju. Dok je on precizan i disciplinovan, ona je haotična i slobodna. Upravo ta njena spontanost impresionira i intrigira Koseija i počinje da vraća boje u njegov svet. Veza koju njih dvoje stvaraju tera Koseija da na muziku, ali i život pogleda drugačijim očima. Tako ona postaje idealna manic pixie dream girl njegovoj povučenosti, ali i više od toga. Paletu likova dopunjavaju njihovi prijatelji Vatari i Cubaki, ali i Koseijeve kolege pijanisti, od kojih svako od njih ima svoje nesigurnosti i mane sa kojima se suočava.
Ono što čini ovu priču posebnom i emotivnom jeste to što ne predstavlja traumu kao nešto što se lako pobeđuje i oporavak kao magični put. Kosei se bori sa problemima koji su vrlo stvarni i česti. Anime borbu ne predstavlja kroz ružičaste naočare, već kao korake koji moraju da se prođu, a koji se lakše prolaze kada je neko odmah tu pored. Osim posledica nasilja koje je trpeo od strane majke, i traume izazvane time, tu su i trema, pritisci očekivanja i sopstveni perfekcionizam koji parališu Koseija. On se bori sa osećanjem da mora da opravda svoj talenat i da mora da bude savršen kako ne bi razočarao ljude oko sebe. Svaki put kada priđe klaviru, on se ne suočava samo sa notama, već i sa teretom prošlosti koji nosi sa sobom kada je muzika za njega više bila kazna nego radost.
Anime spaja romantične elemente sa tragičnom dramom kroz slice of life atmosferu. Često se drži klišea u romantičnom segmentu, pa zalazi u melodramu i nespretan humor, i sa time cela poruka animea može da ima pozadinu sa emotivnom manipulacijom. Postavlja se pitanje iskrene namere Kaori da spasi Koseija i da li se odnos može graditi na neizrečenim istinama i režiranim osećanjima. Ipak, možda baš zbog toga, anime uspeva da pošalje snažnu i surovu poruku.
Koseijev put nazad ka klaviru nije ni lak ni romantičan, već mukotrpan proces suočavanja sa demonima prošlosti. Serija tako pokazuje da isceljenje nije linearan proces i da ponekad postoje i dobri i loši dani, ali da je cilj uvek nastaviti dalje. Nema čarobnog trenutka kada se sve rešava, već postoji samo svakodnevna borba sa sobom i pokušaj da se bude malo bolji nego juče. Kroz ovaj pristup, anime šalje poruku o lepoti koja se može naći čak i u najtežim trenucima. Možda nije uvek lako, ali uvek postoji nešto lepo za šta vredi boriti se.
Lepota ne mora da bude srećna da bi bila istinita. Nekada je najiskrenija u trenucima kada potpuno slomi. Neke stvari lome, ali i pokažu koliko ljubav može da bude iskrena i duboka. Emotivna surovost ove priče ne briše njenu svetlos,t već je čini stvarnijom i ljudskijom. Soundtrack zato nije samo šlag na tortu, on je cela torta. Bilo da se radi o muzici koju je za anime radio Masaru Jokojama ili klasičnim kompozicijama, svaka nota postaje priča za sebe. Tvoja laž u aprilu pokazuje da neke priče nisu lepe zato što imaju srećan kraj, već zato što su ostavile nešto što se ne zaboravlja, da svetlost zaista može da dosegne čak i dno tamnog okeana, kroz sve slojeve bola i gubitka. Ljubav, čak i kada kratko traje i slomi, nije bila uzalud. I tuga, kada dođe iz svetla ne mora da bude ružna. Može da bude nežna i da promeni. Tvoja laž u aprilu tera gledaoce da gledaju drugačije i cene ono što imaju, dok još imaju. Možda to jeste ono najlepše i najteže u isto vreme.
Tvoja laž u aprilu boli. Kratko i jasno. Uz nju se ćuti i plače u tišini. I ništa od toga nije strašno. Takav je život, nekada lep i veseo, nekada iskren i surov. Nekada pretočen u muziku, a nekad samo u tišinu između praznih nota. A upravo ta tišina pokazuje koliko je bilo lepo dok je trajalo. Koliko je samo jedan trenutak značio. I kada se završi, ne nestaje potpuno. Ostaje kao svetlost koja uči kako biti bolji. I tera publiku da pogleda u svoje proleće, bez laži. Jer proleće će opet doći. Možda će to biti proleće bez nekog, ali to proleće će opet doći.
O autoru
