„Čelični alhemičar” je anime iz 2003. godine koji je delimično baziran na istoimenoj mangi autorke Hiromi Arakave. Iako nije verna adaptacija izvornog materijala od kog značajno odstupa i priča alternativnu priču, važi za jedno od najdubljih i najemotivnijih dela japanske animacije. Naizgled priča o dva mlada alhemičara koja pokušavaju da isprave svoju kobnu grešku, serija se zapravo hvata u koštac sa shvatanjem patnje i kajanja u sukobu sa granicama najmračnijih ljudskih poriva.
U svojoj srži, Čelični alhemičar je nihilistička tragedija uvijena u mračnu filozofsku odiseju. Priča prati dvojicu braće alhemičara, Edvarda i Alfonsa Elrika i njihovu sudbinu nakon pokušaja da ožive svoju mrtvu majku. Posledice njihovog neuspeha ostavljaju Edvarda bez desne ruke i leve noge, a Alfonsa bez tela i sa dušom vezanom za oklop, cenom koju su morali da plate za počinjeni neoprostivi greh. Ova postavka vodi gledaoce u svet u kojem alhemija funkcioniše po principima nauke, ali uz stroga pravila, od kojih je najvažnije pravilo ekvivalentne razmene. Kako bi se nešto dobilo mora se dati nešto jednake vrednosti. Uvođenjem likova i njihovih motiva, predstavljene su polazne tačke. Ako je alhemija nauka o pretvaranju i zameni, može li krivica biti razmenjena za iskupljenje? Može li se za greh dati dovoljno visoka cena da on nestane?
Osim naučnog zakona, ekvivalentna razmena za braću predstavlja sudbinu od koje ne mogu da pobegnu, živi podsetnik greha koji nose na sebi, ali istovremeno i njihovog cilja da vrate svoja tela. Na tom putu njima je potrebno nešto čime bi mogli da zaobiđu ovaj zakon, a to je kamen mudrosti, stvar legendi koji onom koji ga koristi nudi moć koja prelazi granice alhemije. Put potrage braću Elrik navodi ka vojsci i Državnim alhemičarima. Iako im Edvardov čin nudi pristup poverljivim informacijama i istraživanjima potrebnim za pronalazak kamena, takođe ih suočava sa tužnim istinama sveta u kojem žive. Smrt i ratovi postaju svakodnevica za dva dečaka koja su, uprkos svom znanju i sposobnostima, još uvek samo deca zarobljena u svetu odraslih odluka i posledica.
Kroz prizmu vojske Čelični alhemičar ne izbegava ni ozbiljne političke teme. Sa sedištem radnje u militarizovanoj državi Amestris, anime govori o sistemskoj korupciji, represiji i ratnim zločinima, dok su Državni alhemičari predstavljeni kao produžena ruka autoritarnog režima. Genocid nad narodom Išbala prikazan je kao surova slika stvarnih zločina, a svet u kojem braća Elrik žive proizvod je upravo takvog sistema zasnovanog na lažima i propagandi. Svaka upotreba državne sile opravdana je zarad višeg cilja koji prikriva političke intrige i zavere.
Ton priče se gotovo od samog početka uspostavlja kao sumoran i mračan, kako kroz dijaloge i tematiku, tako i kroz stil animacije. Jasno i nedvosmisleno radnja daje do znanja da ovde neće biti lakih tema, kao ni jednostavnih istina. Likovima su zajedničke osobine da su progonjeni kajanjem i tegom grehova iz prošlosti, dok se bore protiv sveta u želji da promene sistem. Prisustvo homunkulusa, veštačkih bića od kojih svaki predstavlja jedan od sedam smrtnih grehova, dodatno produbljuje mračna mesta do kojih serija ide. To je pogotovo izraženo činjenicom da je svaki homunkulus neoprostivi greh alhemičara koji ga je stvorio neuspelim pokušajem oživljavanja mrtvih.
Inspirisan filozofijom, anime kombinuje depresivan i nihilistički pogled na svet sa Ničeovom egzistencijalnom potragom za smislom, ali i Kantovim pitanjima moralne odgovornosti pojedinca. Likovi rizikuju dušu tražeči istinu, dok se suočavaju sa posledicama slepog služenja sistemu, čvrsto ukorenjenog u ideologiji sličnoj fašizmu sa jasnim inspiracijima u nacističkoj Nemačkoj i Japanskom carstvu.
Iako suština zapleta u nekoj meri jeste priča o nadi i ciljevima, ovde se ne radi o optimističnom svetlu na kraju tunela. Nada postoji, ali nosi veliku cenu. Nema klasičnog srećnog kraja i neće svako dobiti šta želi niti šta je zaslužio. Postoji samo prihvatanje posledica i snaga da se ide dalje. Istina boli, ali je u ovom svetu ona jedina konstanta. Serija tako ostaje verna motivu ekvivalentne razmene i tome da svaka odluka nosi svoju cenu i da ta cena nikada ne može da se izbegne. Na kraju se sve svodi na staru izreku: Kako seješ, tako ćeš i da žanješ. Poetska pravda nije uteha, već neizbežan zakon sveta.
Čelični alhemičar odbija da se smesti u jedan žanr. Istovremeno je i psihološki horor, ratna drama i filozofska tragedija. Bez obzira što ne prati originalnu radnju mange, on koristi tu slobodu da ponudi publici autentično i mračno iskustvo sa velikom emotivnom težinom. On ne traži samo gledanje, već i suočavanje. Nije samo bitno kolike su cene greha i krivice, već i da li postoji spremnost da se plati cena istine, ma koliko ona bolela.
O autoru
