Mini-serija „Černobilj” zasnovana je na katastrofi koja se dogodila 1986. godine u istoimenom ukrajinskom gradu i predstavlja relavantan prikaz kako same tragedije, tako i dana koji su usledili nakon nje. Prva epizoda premijerno je prikazana 6. maja 2019. godine, a rezultat je koprodukcije američke televizijske mreže „HBO” i britanskog „Skaja”. Ovu nesreću obavijenu sistemom koji je vladao u tadašnjem Sovjetskom Savezu, borbu naučnika, nadređene koji su na poziciji zahvaljujući komunističkoj partiji i patnju ljudi koji su ništa drugo sem stanovnika verno prikazuju Džared Haris, Emili Votson, Pol Riter, Stelan Skarsgord i drugi.
Zarad državnog priznanja koje je direktor černobiljske elektrane Viktor Brjukanov trebalo da dobije, poslednji test na reaktoru broj četiri morao je biti obavljen i sam reaktor pušten u rad do kraja 1985. godine. Međutim, kada je papir potpisan zbog partijskih interesa i kada je reaktor već počeo da radi, bezbednost nije nešto čemu se poklanjala pažnja. Ipak, test je morao da bude sproveden. Posle tri neuspela pokušaja testiranja dotoka struje do reaktora, četvrti pokušaj, pored toga što je i pre eksplozije bio neuspešan, završava se fatalnim posledicama po ceo svet.
U noćnoj smeni test su sprovodili šef smene Akimov i viši inženjer Toptunov pod nadzorom pomoćnika glavnog inženjera Djatlova. Sa zbunjujućim uputstvom ispred sebe i nimalo pripremljeni na ono što ih čeka, Akimov i Toptunov započinju test pod pretnjom otkaza. Kako je jedini cilj bio potpisati papir o završetku testiranja, Djatlov je spreman da uradi sve. Usled nemara, neznanja i pretnji, kada je sat otkucao jedan čas, 23 minuta i 45 sekundi iza ponoći tog 26. aprila 1986. godine, u nuklearnom RBMK reaktoru broj četiri došlo je do eksplozije.
Kada je ustala po čašu vode, Ljudmila je sa prozora hodnika u daljini ugledala elektranu koja gori kada je njen muž, vatrogasac Vasilij Ignatenko, dobio poziv da pomogne u gašenju zapaljenog krova elektrane. Po odlasku, kada je jedan od njegovih kolega dotakao grafit od kog posle nekoliko minuta dobija opekotine, Vasilij počinje da sumnja da se iza ovoga krije nešto više od običnog požara.
Upravo na osnovu izveštaja vatrogasca koji je sa tla podigao svetlucavi, crni mineral, Valerij Legasov, glavni naučnik u vladinoj komisiji koja je oformljena zarad sanacija štete u Černobilju, shvata koliko je opasna i ozbiljna eksplozija. Dok su se svi silno trudili da zapad ne sazna i umanjivali značaj nesreće, opasna radijacija počela je da se širi sve do Skandinavije. Tada su zvaničnici SSSR-a morali da prihvate scenario za koji se do tada mislilo da je nemoguć – eksplozija jezgra RBMK reaktora.
Boris Šerbina, šef biroa za gorivo i energiju, zajedno sa Legasovim odlazi u Černobilj samo kako bi opovrgao činjenicu da je jezgro eksplodiralo. Ispostaviće se da je sreća u nesreći bila to što je on krenuo sa Legasovim jer nije probao da zataška sve što se dešava, a uspevao je da obezbedi sve neophodno kako bi nesreća ostavila što manje posledice.
Kasnije im se pridružuje Uljana Homjuk, naučnica sa beloruskog Instituta za nuklearnu energiju. Iako sve vreme pod pratnjom KGB-a, njih troje pokušavaju da otkriju istinu koja se krije iza svega i sklone ljude na bezbedno.
Od Ljudmiline bebe, preko Akimova i Toptunova, pa sve do Legasova, broj žrtava kojim može da se meri posledica nesreće zvanično je 31. Djatlov, direktor elektrane Viktor i glavni inženjer Nikolaj osuđeni su na deset godina teškog rada. Nezadovoljan presudom i činjenicom da istina još nije isplivala, tačno dve godine kasnije Legasov ostavlja audio-zapise o černobiljskoj eksploziji i oduzima sebi život u 51. godini.
Serija Černobilj obuhvata sve razmere tragedije kojoj doprinosi državni aparat u kome se ta tragedija dešava. Prikazuje stvarne ljude čiji se životi i sudbine menjaju posle tog dana, pa je i prvo i poslednje pitanje u ovoj seriji isto: Koja je cena laži? Jedini fiktivni lik u ovoj seriji je Uljana Homjuk koja u stvari objedinjuje desetine naučnika koja su pomagala Valeriju Legasovu, što ipak nije sprečilo da se žrtve ove nesreće nezvanično broje u desetinama hiljada.
O autoru
