Inspirisan detektivskim romanom Agate Kristi iz 1939. pod nazivom „I tada ih ne beše više”, 2003. godine, u bioskopima širom sveta pojavljuje se film „Identitet” koji još onda deli publiku i doprinosi razvitku i rastu američke triler-misterije. Režiran od strane Džejmsa Mangolda, a napisan od strane Mičela Kunija, ovaj triler vizualizuje metaforu zatvorene školjke, čija se suština krije duboko u samom središtu ljudske psihe poput bisera do koga je moguće doći jedino istinskim shvatanjem i tumačenjem. U glavnim ulogama su Džon Kjuzak, Rej Liota i Amanda Pet, uz prisustvo Alfreda Molina, Klea DuVall i Rebeke De Mornaj.
Radnja filma prati grupu ljudi, u prvi mah nepovezanih životnih priča i različitih životnih dobi koji tokom oluje bivaju zarobljeni u napuštenom motelu van granica civilizacije. Vozač limuzine kog glumi televizijska zvezda iz 1980-ih godina, policajac koji prevozi ubicu, prostitutka, mladi bračni par i porodica u krizi, na početku odaju utisak jednostavnosti i svakodnevnosti. Međutim, svaki od likova krije svoje tajne i misterije iz prošlosti. Osećaj sigurnosti i spašenosti koji odlikuje likove pri samom prilasku motelu, ubrzo zamenjuje osećaj čistog i neminovnog straha.
Jedan među prisutnima je ubica, a životi svih prisutnih su u opasnosti. U središtu zbivanja je psihijatar koji pokušava da odgonetne i razume niz nejasnih okolnosti i spasi prisutne od misterioznih ubistava koja se dešavaju jedno za drugim. Istovremeno, a čini se sasvim odvojeno od glavne priče, osuđenik po imenu Malkolm Rivers čeka izvršenje kazne za brutalno masovno ubistvo koje se dogodilo u stambenoj zgradi. Dnevnici koji pripadaju Malkolmu su pogrešno arhivirani u predmetima slučaja koji nisu bili predstavljeni tokom suđenja. Malkolmov psihijatar doktor Malik i njegov branilac tvrde da dnevnici dokazuju Malkolmovo ludilo.
Vrlo vešta i poznata ekipa glumaca od samog početka, pa sve do kraja filma uspeva da doprinese razumevanju jednog od možda najstrašnijih psihičkih poremećaja ličnosti. Traumatična prošlost mnogo je puta prouzrokovala još strašniju i traumatičniju budućnost. Efektura filma na minimalistički, ali uspešan način fokusira se na napetost gledalaca i jedinstveno opisuje problem identiteta i unutrašnje borbe čoveka. Film na specifičan način, nimalo predvidivim krajem i tematikom zadire u najdublje delove ljudske svesti.
Iako se Identitet suočava s nekim izazovima u smislu priče koja gledaoca može odvući na potpuno drugačiji smer razmišljanja, njegova kompleksnost i neočekivani zapleti čine ga posebnim i dan-danas inovativnim ostvarenjem u žanru trilera. Ovaj film je prikladan za ljubitelje misterije i psihološke napetosti koji cene film s više slojeva i dubokom karakterizacijom, vole psihologiju i spremni su da se jednoj priči posvete od početka do kraja, željni poente i ličnog uspešnog razrešenja tematske zagonetke. Svakim novim obrtajom gledalac biva sumnjičav i vraćen na početak, nekada samo minut pre toga uveren da je razrešio misteriju i otrio stvarnog ubicu.
Prošlost se dogodila, ne možete je sakriti, ma koliko duboko zakopali tajnu, čak do te dubine da i sami zaboravite da postoji. Kad-tad se može desiti da je neko, kao pas u filmu, slučajno, u igri otkopa. Mada, sve zakopano izlazi na videlo, i ponekad, ali samo ponekad, zove na uništenje.
O autoru
