Poezija predstavlja poseban književni rod koji omogućava da pesnikova poruka bude izrečena kroz stihove. Ona dopušta pesniku da izrazi svoje misli i osećanja i rečima ih prenese na papir. Jelena Trajković upravo na ovakav način i kroz ovu formu našla način da publici pošalje određene poruke koje bi trebalo da ih navedu na razmišljanje.
Pišem zaista od kako sam bila mala. Već sa pet godina sam znala da tečno čitam i pišem, i uveliko sam recitovala razne pesmice. Tu se mogao primetiti moj budući nagon ka stvaranju i ljubav prema književnosti. Ozbiljnije pisanje sam razvila tek u srednjoj školi, a tada sam zapravo otvorila Instagram profil za svoje tekstove. Ljudima se svideo moj način pisanja, pa sam tako za kratko vreme stekla solidan broj pratilaca. Moj glavni motiv u pisanju, a i u životu je ljubav. Ona me pokreće i inspiriše. Ja sam osoba koja voli da voli. Jako mi je bitno da se na taj način povežem sa ljudima, da razvijem sa njima dublji odnos, a zato i imam par bitnih osoba u životu. Kvalitet odnosa mi je bitniji nego kvantitet, priča Trajković.
Prva i skorašnja zbirka poezije koju je Jelena izbacila nosi naziv Prelepa katastrofa. Naslov je odmah na prvi pogled dobio pažnju zainteresovanih. Pitali smo Jelenu da li postoji skrivena metafora u naslovu knjige.
Naslov knjige na prvu zvuči malo paradoksalno. Međutim, verujem da smo se nekad svi našli u situaciji kada smo se osećali jako dobro, i ako činimo, po sebe, pogrešnu stvar. Kada su emocije u pitanju, tu nema nikakvih pravila, te nikada ne znamo šta će nas pokrenuti i u nama izazvati vatromet. To je bila i ideja naslova, da privuče ljude koji se vode emocijama i žele prosto da se poistovete i ponovo prožive ta neka skrivena, zabranjena i lepa sećanja, objašnjava Jelena.
Prva pesma iz zbirke poezije Umiru jeleni je za sada ona koja je posebno privukla pažnju i izazvala je diskusiju oko toga o čemu se zapravo radi pesma i da li ona ima neko skriveno značenje. To je pesma čiji stihovi kažu: Jeleni umiru, maštaju polja, gde sve lako lista, cveta, zeleni. Al' to je samo đavolja volja, što noćas tužno umiru jeleni. Pitali smo je koja se priča iza nje krije.
Pesma Jeleni umiru je zapravo puna metafora i pisala sam je u periodu kada sam se ja sa nekim stvarima lično brorila. U suštini, to je bila neka tadašnja ljubav iz koje sam ja izašla razočarana, a pored toga su se desile još neke neprijatnosti, koje su dovele do toga da napišem ovo delo. Jelen zapravo simbolizuje mene i tugu koju sam nosila u sebi u tom periodu. Generalno imam tendenciju da svoja osećanja izrazim kroz pesme, tako da mi one dođu kao neki vid terapije i spoznaje same sebe.
Još jedna od istaknutih pesama je i ona pod nazivom Lađa. Stihovi pesme kazuju: Kao lađa koja plovi svome plavom moru. Kao Sunce koje čeka rujnu ranu zoru. Kao gora koja dvori svoje gorske vile. Kao ljubav što se taji u kadife i svile... Samo tako nek se voli, samo to je ljubav.... Trajković kaže da je pesma Lađa nastala u vremenu kada je ona imala najviše inspiracije za pesme koje govore o lepim stvarima, a lepoj i nežnoj ljubavi. Naziv smbolizuje emocije koje teče, plutaju i koje su konstantne.
Dosta pohvala sam dobila za tu pesmu. Mislim da u današnje vreme najveću pažnju privlače pesme koje su kratke i slatke i koje podsećaju na nešto lepo. Opet je ljubav bila inspiracija. U njoj se pominju razna poređenja i kontrasti. Govorim u nekim svojim pesničkim slikama kako zapravo treba voleti i kako izgleda kada se ljubav oseti. U pesmi se pojavljuje svetla atmosfera, ljubav koja je predstavljena na lep način, i stil samog delo, barem mene podseća na stil Miroslava Mike Antića.
Pesme Jelene Trajković su često pretpoznatljive i prikazuju različita osećanja koja se javljaju tokom života čoveka. Na pitanje šta je pokreće da stvara, Jelena kroz osmeh govori da je inspiracija svuda oko nas i da je samo treba prepoznati.
Ponekad me inspiriše kiša, a ponekad prelep sunčan dan. Priroda, ljudi, ali i dela drugih stvaralaca su isto tu da pruže ideje i inspirišu. Uglavnom stvaram kada sam sama. Tada me obuzme nekam melanholija i maltene se reči same pišu. Zato mi je uvek u toku dana potrebno vreme za sebe, da budem sama sa svojim mislima.
Trajković se to nadovezala na poruku koju želi da prenese putem svojih stihova i rekla da je ljubav jedna od najvažnijih stvari u čovekovom životu.
Poruka koju moja knjiga i ja zajedno šaljemo je da uvek treba voleti. Ništa ne može da ispuni dušu i donese joj mir kao što to može ljubav. Oslobodite se sujete i svih mračnih osećanja i život će se promeniti iz korena. Tek kada naučimo da prihvatimo sreću, svoju i tuđu, možemo istinski da funkcionišemo spokojno. Valja pored tela ponekad hraniti i dušu.
O autoru
