U utorak, 14. maja, u „Salonu 77” svećano je otvorena izložba skulptura i instalacija pod nazivom „Mikrokosmos” Teodore Vojinović. Ova izložba predstavlja intrigantno putovanje kroz intimne subjektivne interpretacije, istražujući granice između prirodnog i veštačkog.
Ispred Galerije savremene likovne umetnosti Milica Todorović je zajedno sa autorkom Teodorom otvorila izložbu na kojoj su predstavljena dela mlade umetnice, njene skulpture i instalacije Todorović je putem svog govora istakla važnost Teodorinog rada i doprinosa umetnosti, predstavivši njenu dosadašnju karijeru i korake koji su je doveli do trenutnog stvaralačkog trenutka.
Deo radova ove izložbe su Meseci, skulpture izrađene od žice i kubastih geometrijskih formi, koje pružaju dubinu i dinamiku kroz svoje punoće boja različitih tonova. Umetnica Teodora Vojinović autentičanim pristupom umetnosti donosi ciklus skluptura gde je svaki mesec predstavljen određenom bojom koja je lično asocira na njegov karakteristični identitet. Kroz ovaj izbor boja, umetnica prenosi svoju interpretaciju meseca kao simbola i istražuje bogatstvo asocijacija koje svaki od njih nosi. Oblici skluptura dodaju dodatnu dimenziju ovim delima, stvarajući kontrast između realnosti i apstrakcije.
Novembar; Foto: SDL redakcija/ Andrijana Popović
Umetnica Teodora Vojinović birala je boje vodeći se, kako kaže, svojim osećajima, pa je tako decembar, koji je metalik sivog postolja i teget plavih žičica koje se ogledaju u sivoj, zamišljen tako da predstavi presek čitave godine, iliti rezultat svega postignutog i željenog tokom tokom dvanaest meseci.
Razmišljala sam i shvatila da decembar mora imati refleksiju, da mora imati samog sebe, objasnila je.
Izložba je pored samog predstavljanja radova zamišljena tako i da otvara prostor za razmatranje teme ličnog iskustva i unutrašnjih svetova svakog pojedinca.Volela bih da svako doživi dela na svoj, a ne na moj način, izjavila je Teodora, zbog čega se ispod skulptura ni ne nalaze imena meseci po kojoj je delo inspirisano i nazvano.
Drugi deo istaknutih radova su instalacije pod nazivom Cveće. Ovi radovi su poput spoja prirodnog i veštačkog, gde se umetnost stvara kroz harmoniju između prirodnih oblika i industrijskih materijala. Umetnica koristi nerđajući čelik, kako bi oblikovala cvetove na vizuelno upečatljiv način. Ovaj proces predstavlja spoj između estetike prirodnih oblika biljaka i apstraktnih mogućnosti prerade koje pružaju industrijski materijali. Ovi radovi istovremeno naglašavaju i kompleksnost izrađenih materijala. Sinteza forma i funkcije otkriva dublju vezu između čoveka i prirode, naglašavajući kako se mogu harmonično spojiti radi stvaranja nečeg novo i inspirativnog.
Jedan od izloženih skulptura, koji je posebno privukao pažnju posetiocima, je Maskačak.
Maslačak i nije toliko nežan, on opstaje konstantno, raste iz zemlje, cveta i na kraju odleti, ali nastavlja svoj život. Cvet maslačka pravi čitav jedan ciklus, istakla je umetnica.
Maslačak; Foto: SDL redakcija/ Andrijana Popović
Pored radova ove dve serije, izloženi su i samostalni radovi, Refleksije i Kiša. Umetnica Teodora Vojinović objasnila je da svoju inspiraciju pronalazi u simbiozi čoveka i prirode.
Sva moja inspiracija rođena je iz odnosa čovek - priroda i svega onog što me okružuje. Vodim se svojim osećajima, pa bih tako volela i da se svaki posmatrač vodi svojim unutrašnjim kao ja kada posmatra moja dela, zaključila je na kraju Teodora.
Refleksije; Foto: SDL redakcija/ Andrijana Popović
Ova umetnica, poreklom je iz Čačka gde i sada živi, a master akademskih studija završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na smeru primenjenog vajarstva. Dobitnica je nagrade Radeta Stanković za najbolje skluptursko ostvarenje studenata fakulteta i nagrade ULUPUTS-a. Ovo je njena peta samostalna izložba, dok je uzela učešća na 50 grupnih izložbi.
Izložba će za sve zainteresovane posetioce biti otvorena do nedelje, 2. juna.
O autoru
