Kako je i sam pisac naveo, knjiga je specifična po tome što je prisutna jedino forma monologa gde je, dovodeći do sukobljavanja junaka o suštinskim životnim pitanjima, želeo da kroz opis njihove psihologije predstavi kako funkcioniše jedna ne tako idealna država. Iako nije vremenski i prostorno, knjiga je određena svojim karakterima. Pored glavnih, postoji između 30 i 40 različitih likova i sudbina gde su glavni likovi, koliko god različiti, ipak slični u svojoj osamljenosti i nesreći.
Dve osnovne forme monologa dolaze od vladara i pobunjenika, koji na početku knjige to nije, ali u jednom trenutku to postaje. Specifična je knjiga zato što pravi mozaik od različitih likova koji govore o onome što su videli. Ova knjiga podstiče saosećanje koje mi treba da imamo za druge ljude i sudbine, rekao je Todorović.
Promenio je desetak pseudonima, ali se od pre nekoliko godina ipak odlučio i zadržao na pseudonimu Tenera, prema jugozapadnom delu pustinje Sahare i poznatom motociklu Yamaha Tenere. Govorilo se o njegovom životu i odrastanju, a istakao je da iako piše 40 godina, oseća da je tek na početku, jer sa iskustvom dolazi i drugačiji pogled na život.
Pobunjenik može da bude svako. Pobunjenik je na početku knjige neko ko je niko, ko živi svoj život i ko uopšte nema ideju da će sudbina njemu dodeliti ulogu da povede narod u pobunu. To je čovek koji živi neki svoj običan i relativno jednostavan život, ali koji shvata da ne može da ostane po strani zato što ima osećaj pravde i zato što ga drugi ljudi podstiču da se uključi i krene putem bez povratka. Ova knjiga govori o predodređenosti sudbine, o tome koliko god da mi imamo iluziju da biramo svoj put, to radimo samo do jedne mere, da je drugi veliki deo predodređenost koja je u nama rođenjem i odrastanjem, a mnogo više interakcijom koju imamo sa drugim ljudima, naveo je Tenera.
Branislav Janković, Milan Todorović Tenera i Zoran Rapajić; Foto: Tina Jovanović
Književnik Branislav Janković je istakao aforističnu stranu ove knjige i radnju koja je inspirisana životnom filozofijom.
Nešto lepše davno nisam pročitao. Kada kažem lepše mislim na dobro, zanatski, književno napisano. Nešto što ima reč, što ima dobru ideju. Iza toga zaista stoji neki čovek sa iskustvom, rekao je Janković.
Izdavač Zoran Rapajić osvrnuo se na njihovo dugogodišnje prijateljstvo i takođe najavio nastavak njihove poslovne saradnje u vidu dramatizacije ove knjige. U planu je snimanje filma koji bi trebalo da u oktobru naredne godine bude premijerno prikazan u Nišu. Za kraj, Milan Todorović Tenera je pročitao deo iz svoje knjige kada se pobunjenik i vladar konačno sreću.
Došao je čas, i onda su poletele prve kamenice na legionare, jedna, druga, poletele su drvene motke, čelične šipke. Legionari su se zbili, povadili oružje i uzdigli štitove, ali masa je krenula napred korak po korak. Gledao sam te momke u prvim redovima koji su golim rukama na legionare nasrtali, otimali im štitove, udarali ih pesnicama, trpeli udarce njihove, rasečenih ruku, rasečenih glava, ali jurišali bez prestanka. I trajalo je, legionari su se povlačili, neki od njih su padali, nekima su se lobanje otvorile, nekima su ruke bile polomljene, neki su pregaženi ležali nepomično. Ne znam čemu su se oni u palati nadali. Onda je masa jurnula ka glavnom ulazu u palatu i svi legionari su tamo potrčali da zaštite stepenište i počela je bitka čovek na čoveka, na život i na smrt. Mržnja, gnev, bes, strah, očaj, sve se tu pomešalo kao krv koja je kapljala na kamen, kao krv koja je natapala prašinu donetu iz daleka. I onda su počele baklje da lete na legionare, goreli su živi, mirisala je spržena ljudska koža, nisu imali kud. Crni je sa trojicom odabranih prošao iza palate gde nikog više nije bilo, svi legionari su potrčali ka glavnom ulazu. Odvalili su šipkama zadnja vrata i ušli u palatu. Nisu znali ko ih čeka, bilo je ubačenih baklji u palati, dimilo se, teško se disalo. Dugačke mermerne stepenice vodile u u veliko predvorje sa velikim lukovima i na vrhu stepenica pojavio se on, sa pratnjom. Nosio je u rukama dve vreće i bio je bled, uplašen kao da je u sred lošeg sna.