Jovana Stojiljković: Čini se da smo slobodni i svoji, upakovani u takve okvire borimo se za čist vazduh i parče mira

Film „Vera” Nedeljka Kovačića, a za koji je zajedno sa njim scenario radila Kristina Đuković, premijerno je niškoj publici prikazan u subotu, 10. novembra u bioskopu „Cine Grand”. Gledaoci su tom prilikom mogli da se upoznaju sa likom i životnim iskustvom jugoslovenske špijunke iz Drugog svetskog rata – Verom Pešić.

Ulogu Vere tumačila je glumica Jovana Stojiljković, koja je dosadašnji uspeh ostvarila u kinematografskim ostvarenjima: Južni vetar, Jutro će promeniti sve, Senke nad Balkanom, Branio sam Mladu Bosnu, Samac u braku i Bićemo prvaci sveta. Zajedno sa Petrom Zekavicom, Nikolom Kojo, Viktorom Savićem, Vukom Kostićem i ostatkom glumačkog ansambla, kako je rekla, udahnula je filmski život ženi koja je, kao mlada novinarka, zahvaljujući nemačkom obaveštajcu Karlu Krausu, uvučena u svet špijunaže, istovremeno radeći na više strana. Za Studentski dnevni list, govorila je o Veri Pešić, trima stolicama i o drugim značajnim pojedinostima u vezi sa filmom Vera.

Žena je glavni akter ove priče – neustrašiva i hrabra rastrzana između Jugoslavije, Trećeg rajha i Engleske, između četnika i komunista u jeku Drugog svetskog rata. Kakvu poruku taj aspekat filma šalje gledaocima?

Jovana Stojiljković: Ovaj film je inspirisan životnom pričom Vere Pešić, devojke koja je pred sam početak Drugog svetskog rata došla iz Leskovca u Beograd. U to vreme specifične atmosfere pred početak rata, velike podeljenosti, ali i muških principa, ona je pronašla način na koji može da se izbori za sebe i druge − da se bori za život. Taj put je bio raznolik i samu Veru je transformisao. Lik i scenario su inspirisani istinitim događajima, ovaj film je zato i deo istorijskih podataka, ali i fikcije i govori o specifičnoj ženi i njenoj borbi da kroz rad u više tajnih službi pokuša da se izbori za svoj integritet, da ostane svoja.

Na koje sve načine možete Veru da prepoznate u sebi i svom karakteru?

Jovana Stojiljković: Samim tim što je ja igram, ona je dobila dimenziju koja je ipak moja interpretacija njenog života i scenarija. Kada su u pitanju karakteri lika Vere Pešić i mene privatno, nemoguće je nas porediti, u odnosu pre svega na period i kontekst života.

Glumica Jovana Stojiljković se poklanja publici; Foto: Nataša Spasovski

S obzirom na to da je film zasnovan na istinitim događajima i likovima, šta biste preporučili osobi koja se nalazi u koži Vere Pešić?

Jovana Stojiljković: Mislim da je teško da se bilo ko sada nađe u koži Vere Pešić. Ako pričamo o vremenu u kojem je ona živela tada i ovom danas, postoje neke podudarnosti. Ako mislite na pravljenje karaktera kao glumice, deo mog posla je da se nađem u njenoj koži i to jeste bilo jako inspirativno iskustvo. Veliko i važno bi bilo za svakog glumca.

Sedeći na tri stolice, Veru mori moralna dilema oko pitanja: Čiju stranu zauzeti? Koliko se to može oslikati na današnje vreme?

Jovana Stojiljković: Ona je verovala i želela da neguje misao da je samo svoja, ali na kraju se ispostavilo da je krug poverenja upitan, kao što ga je upravo ona sama relativizovala radeći na više strana. Danas je vreme moderno. Čini se da smo slobodni i svoji, upakovani u takve okvire zapravo se borimo za čist vazduh i parče mira.

U kojoj meri je Vera pripadala majoru Krausu, a u kojoj meri je pripadala sebi?

Jovana Stojiljković: Ona je želela da joj se dogodi velika ljubav. Opčinjenost Krausom je dovela do toga da je bila izmanipulisana od strane njega, ali ne i prodana. Taj odnos je jako zanimljiv i višeslojan. Borba za slobodu, ali i pomoć koju joj je on nudio jeste privid da je svoja, ali njegova pripadnost Trećem rajhu u vreme Drugog svetskog rata joj je jasno stavila sliku na šta je sve spreman taj čovek. Protiv toga se jasno borila.

Foto: Nataša Spasovski

Zašto je važno da se, nakon premijere, konačno priča o Veri Pešić?

Jovana Stojiljković: Važno je kada kinematografija dobije još jednu interesantnu priču o jednoj ženi. U ovom slučaju je priča o Veri Pešić dobila pažnju zato što je filmska i jako inspirativna. Meni je lično drago da je jedna osoba koja u našoj istoriji nije upamćena, niti je važila za heroja, dobila jedan filmski testament.

Novinarstvo i njen novinarski poziv iskorišćeni su kao izgovor za ispunjenje nekog višeg cilja, u ovom slučaju za špijunažu. Koliko je to prisutno danas?

Jovana Stojiljković: Druga su to vremena. Danas je taj poziv uz razvoj tehnologije dobio razne oblike i mnogo je više onih koji se bave tim poslom. Lažne vesti postoje, kao i istraživačko novinarstvo. Nisam sigurna na koji način i koliko je umešan baš taj poziv sa tajnim službama.

Šta je za Vas ova uloga značila?

Jovana Stojiljković: Ova uloga je za mene jako značajna. Imala sam priliku da se bavim jednim zanimljivim karakterom, da udahnem filmski život ženi koja je postojala, da radim 70 snimajućih dana u kontinuitetu i da imam još jedno veliko iskustvo kao glumica.