Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Roberto Beninji nas uverava da je život lep

Marija Ilić 27.6.2022. Komentari

Italijanski film „Život je lep” (La vita è bella) je dramedija (komedija-drama) iz 1997. godine, u režiji Roberta Beninjija. On se nalazi i u glumačkoj postavi, pored Nikolete Braski, Đorđa Kantarinija i Đustina Durana. Kvalitet filma priznat je i od strane Akademije, od koje je dobio tri „Oskara”: za najbolji strani film, najboljeg glumca i najbolju muziku. Pored toga, bio je kandidat i za najbolji film, scenario, režiju i montažu. Osvojio je nagradu žirija „Kanskog festivala” 1998. godine.

Foto: privatna arhiva

Radnja filma počinje 1939. godine, prožeta je Drugim svetskim ratom sa akcentom na Holokaust, ali ono čime se on bavi je drugi rat, koji se dešava u čoveku koji pokušava da istraje, da održi svoju porodicu u tom haosu. Surovost života od ovog filma pravi dramu, ali glavni lik Gvido, koga igra Beninji, svojom borbom nas zasmejava i dokazuje da film nosi pravi naslov. Na početku, Gvido se seli u Areco, grad u Italiji, kod svog ujaka i tamo radi kao hotelski konobar, maštajući o svojoj knjižari. Iz vedra neba, u njegov život ulazi Dora, koja je Beninjijeva supruga u stvarnom životu, te se u nju zaljubljuje. Posao u hotelu i zagonetke učinili su da se sprijatelji sa nemačkim lekarom Lesingom, ali i da, u nesvakidašnjim okolnostima, osvoji Doru iskrenošću i šarmom. Jednom prilikom se pretvarao da je školski insprektor, jer je Dora bila učiteljica, gde je on deci pokazivao posebnosti arijevske rase i tako ih banalizovao. Njih dvoje dobijaju dete − Đosua i život im postaje vredniji. Međutim, prilike u Italiji postaju lošije za Jevreje, ali uprkos tome, Gvido uspeva da otvori knjižaru i ostvari svoj san.

Do tada, film naivno prikazuje život kao nonšalantan, ali taman kada njihova sreća dostiže vrhunac, Gvida hapse zajedno sa sinom i ujakom i vozom ih šalju u koncentracioni logor. Ovo se dešava na Đosuov rođendan, pa mu otac to predstavlja kao rođendansko putovanje, na koje je i Dora, iako je kao Italijanka bila pošteđena, ipak krenula. Ovo je trenutak koji ukazuje na vrednost porodice − Dora staje uz svoju porodicu iako će to, verovatno, platiti životom. Gvido u logoru nastavlja da štiti sina od svih strahota, a njegovo jedino oružje je mašta. Na taj način borbu za opstanak pretvara u igru: onaj koji prvi osvoji 1.000 bodova osvojiće tenk, ali za to je potrebno poštovati određena pravila koja nalažu da nema plakanja za mamom, nema traženja užine, kao i to da se deca moraju sakrivati od redara.

1656277678778

Foto: privatna arhiva

Film veliča čoveka koji se našao u situaciji zbog koje je nastala fraza: Život piše romane, ali je domišljatošću on uspeo da poštedi svog sina okrutne stvarnosti. Iako je radnja filma prožeta ratom, čak njime i pokrenuta, ona ne poteže pitanje politike, već je posvećena ljudima koji su se silom prilika našli u određenim ulogama. Tako se delikatnost situacije prevazilazi unutrašnjom borbom likova, zbog čega ovo nije film o ratu, već o neumoljivosti čoveka i njegove ljubavi prema porodici. Neprestani duel i borba stvaraju latentnu napetost, ali i čine da se gledaoci mole za živote junaka. Ovaj film glorifikuje porodicu, ulogu roditelja i žrtvovanje, humor, prividno bezazleni pristup stvarnosti, ali i maštu. Opisuje neminovnu okrutnost života i uspeva da katarzom relativizuje sve naše probleme, podsećajući nas na slobodu i vrednost života, jer kako film kaže, život je lep.

Život je nekada bolan, nekada budete umorni od svega. Nije savršen, nije konzistentan, nije lak. Ali, uprkos svemu, život je lep.

kultura,Život je lep,Roberto Beninji,preporuka nedelje,la vita e bella,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.