Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Joškin Šiljan: Slika i san su kao sijamski blizanci

Žarko Đokić 25.1.2022. Komentari

Izložba „Gledilo” Joškina Šiljana otvorena je za publiku 15. januara i trajaće do 29. januara u niškoj galeriji „Art55”. Joškin Šiljan je predstavnik srpske art brut scene slikarstva, njegovo stvaralaštvo je dosta autentično i naizgled detinjasto, kako bi je i sam slikar opisao kao Večita igra.

Foto: privatna arhiva

Nebojša Stojković, poznatiji kao Joškin Šiljan, predstavnik je srpske art brut scene slikarstva. Kako navodi, njegovo stvaralaštvo je naizgled detinjasto i opisuje ga kao večitu igru. Rođen je u Pirotu 1953. godine. Do sada je osvojio dosta nagrada, a one koje se najviše ističu su: Zlatna Paleta, Glavna nagrada za slikarstvo na papiru OSTEN, Zlatini OSTEN za crtež. Kako je rečeno od strane organizatora, svečanog otvaranja nije bilo, ali svi zainteresovani izložbu mogu posetiti u manjim grupama i u skladu sa epidemiološkim merama. Tim povodom Stojković je govorio za Studentski dnevni list o svom odrastanju, slikarstvu u Srbiji i svom radu.

Odrastali ste u malom okruženju na jugu Srbije, kakav je bio Vaš slikarski put?

Joškin Šiljan: Gde sam, tu sam, a svemir pripada svakom pa i meni. Za stvaranje to je dovoljno. Po mnogo čemu mala sredina mi je bila idealna, ne da bi bio neko negde gde nema nikoga, već da bi bio sa sobom i sa prirodom, sa dva najvažnija učitelja. Kol'ko se vežeš za sredinu u kojoj stvaraš toliko te sredina veže za sebe, a put kao put, što više krivina i rupa, to si budniji. Na kraju krajeva, svoj put sam prosecaš jer si ti taj put, a razum i razumevanje ako tražiš nećeš ga naći bolje nego da te ono sam pronađe.

Iako ste po struci inžinjer, bavite se slikarstvom. Kako ste shvatili da je slikarstvo vaš put?

Joškin ŠiljanGrađevinu sam završio ko zna zbog čega, da li zbog društva, da li zbog onoga ili ovoga, ali sam, takođe, iz ko zna kog razloga tu diplomu jednostavno odbacio početkom 90-ih. Nisam se paralelno bavio slikarstvom, malo slika, malo građevina. Na kraju je građevina otišla u aut, izmako sam sigurnu stolicu i pošao u nepoznato i u nesigurno. Nema šta tu da se shvata, znao sam svim svojim bićem da je to pravi put, moj put. Tako se rodio Joškin Šiljan. Stojković Nebojša je ostao na ličnoj karti, u pasošu, na vozačkoj dozvoli, u biračkom spisku...

Izlagali ste širom Srbije i Evrope, koju izložbu smatrate najuspešnijom i koja za Vas predstavlja najveći ponos?

Joškin ŠiljanSvaka izložba je uspešna, pa i ona najgora, jer si našao snagu da se pojaviš, da se izložiš, da se ogoliš pred okom posmatrača, a šta on vidi to je njegovo. Slikar slika, posmatrač posmatra. Ponos, on pripada sujeti, egu, koji ima zadatak da iskušava slikara. Ako slikar zna koja mu je izložba najbolje ili koja mu je slika najbolja, najdraža, taj slikar umesto slikanja bolje na vreme nek bere bostan.

U toku je izložba u Art55 galeriji, na koju biste sliku uputili posetioce?

Joškin Šiljan: Ako bih sad baš morao da izdvojim jednu sliku kao najbolju od najboljih, i to naravno pred streljačkim vodom, onda bi to uvek bila ona nenaslikana zbog prostog razloga omogućenja rođenja nepostojećeg.

Kako kažu, Vaše slike su dosta specifične i gledajući ih stiče se utisak upadanja u san. Kako bi ste opisali svoj rad?

Joškin Šiljan: Da, slika i san su kao sijamski blizanci, svako ima svoj prostor u kome je sve moguće, u kome je sve realno, slikarski realno. Prosto slika je nova stvarnost, stvorena stvarnost iz ničega o ničemu. Igra duha. Kao i sve oko nas i kao sve u nama. Večita igra.

Kakva je perspektiva mladih slikara u Srbiji, koliko zaista ljudi prepoznaju ovakav vid umetnosti?

Joškin Šiljan: Ovo je pitanje iz oblasti razuma, pameti, mlad, star, živ, mrtav, dobar, loš, pametan, glup. Umetnost je van razuma. Ona mu je majka, roditelj, bez nje nema ni razuma, ali ma koliko se trudio razum ne može da razume umetnost. Umetnost bira umetnika. Obrnuto je iluzija, utopija, trik, razum.

Kada ne slikate, čime se bavite?

Joškin Šiljan: Kad ne slikam, odnosno kad se ne igram, hvatam zjale ili vazduh za žmurke sa sobom, a kad ne mogu da se pronađem, priznam sebi da ne znam gde sam. Eto, jer znam ko sam.

kultura,Intrevju,joškin šiljan,izlozba,Gledilo,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.