Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Ja volim svog ubicu – ali tvog, kako mogu?

Ana Adamović 21.11.2021. Komentari

„Orkanski visovi” je jedini roman engleske spisateljice Emili Bronte, koji je po objavljivanju 1847. godine bio na meti brojnih kritičara, od kojih su mnogi diskriminisali samu spisateljicu iz jednog jedinog razloga – zato što je žena. Ipak, dva veka kasnije, Emili Bronte i dalje živi utkana u stranice besmrtne priče o Ketrin i Hitklifu, koja s razlogom danas nosi status klasika engleske i svetske književnosti. Ovo delo predstavlja odu ljubavi, bezuslovnoj i sebičnoj, povezane sa osvetničkom niti i destrukcijom svega što ljubav može obasjati i učiniti lepim.

Foto: Privatna arhiva

Pripovedač ove priče je dadilja Neli, žena koja se sa protagonistima poznaje čitav život. Čitaoca upoznaje sa imućnom porodicom Ernšo i njenim članovima od kojih se izdvajaju brat i sestra, Hindli i Ketrin. Njihov otac, vraćajući se s puta, sa sobom dovodi dečaka nepoznatog porekla kojeg je pronašao na ulicama Londona. Dodeljuje mu ime Hitklif, koje ujedno označava njegovo ime i prezime. Hitklifov lik je demonizovan, naratori ga predstavljaju kao đavola zbog njegove tamne puti i crnih očiju, zbog čega je stalno trpeo uvrede. Kao deca, Ketrin i Hitklif provode većinu vremena zajedno zabavljajući se i odrastajući. Zaljubljivanjem jedno u drugo, zauvek su pokucali na vrata nesreće, ne sluteći da će tragedija pratiti njihove senke, kud god otišli.

Nasuprot porodici Ernšo, u ovom delu se govori i o porodici Linton, čiji član će kroz roman biti uzrok mnogih peripetija – Edgar Linton. Nežno srce gospodičića Lintona je vezano za mladu Ketrin, te u njenom srcu se natenane rađa jedna drugačija ljubav prema Edgaru, u odnosu na esencijalnu ljubav koju gaji prema Hitklifu. Niz nepredvidivih dešavanja i neočekivanih obrta, propraćeno atmosferom zlobe, odmazde i mističnosti, možda predstavlja i razlog zašto se ova knjiga brže čita u odnosu na druga dela 19. veka. Takođe, ono što ovaj roman čini netipičnim u odnosu na druge jeste morbidnost u pojedinim poglavljima. Većinski deo knjige ostavlja i suviše snažan uticaj na čitaoca, ali pasusi koji odudaraju u odnosu na ostale jesu vezani za atmosferu smrti koja odiše naročito u nekim delovima knjige kao što su: kopanje groba, viđenje duhova, rađanje i mračne misli, opijenost samorazarujućom ljubavlju… Koliko god osećanja koje ova knjiga može probuditi u ljudima bila teška i strašna povodom tragičnih sudbina junaka, ona ipak budi i toplinu i nadu.

received 456015789275188

Foto: privatna arhiva 

Akcenat je stavljen na ljubav koja ima rušilačku notu i potencijal da likove, koji i sami liče na mračne Orkanske visove, potpuno uništi i navede ih da unište jedni druge. Nijedan lik ne poseduje osobine zbog kojih će ih čitaoci zavoleti, oni su antagonisti koji sami grade nesreću koja im se dešava. Ketrinina i Hitklifova ljubav ne donosi sklad u svetu koji ih okružuje, već ga razara do temelja, ostavljajući za sobom mnogo razočaranja, tuge i besa. U čitaočevim očima već postoji bolan svet pun nemira i sitničavosti, a epilog ove knjige čitaocu pruža iskupljenje u vidu nade koja može poprimiti i realan karakter u životu. Njihova nesrećna ljubav nije ogledalo ljubavi njihovih potomaka, već je iskupljena, a nastaviće da se iskupljuje u svesti onih koji budu pročitali Orkanske visove.

Čitav svet je stravičan zbir podsećanja da je postojala i da sam je izgubio!

 

kultura,orkanski visovi,Emili Bronte,knjiga,klasik svetske književnosti,ljubav,književnost,preporuka nedelje,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.