Na udaljenoj vojnoj bazi usred Tihog okeana gde nema mesta za greške ni bežanje, jedna žena ostaje poslednja linija odbrane od nuklearne katastrofe. Vojna oficirka Dž. Dž. Kolins, koju tumači Elza Pataki, suočava se sa zadatkom koji deluje gotovo nemoguć – da sama zaustavi grupu terorista odlučnih da unište pola sveta. Film „Presretač”, koji je premijerno prikazan 2022. godine na Netflixu, vodi gledaoce kroz klaustrofobičan prostor pun tenzije, borbi prsa u prsa i sveprisutne opasnosti. Iza kamere stoji Metju Rajli, koji se ovim ostvarenjem upisao kao reditelj debitant. I dok film ne nudi revoluciju u akcionom žanru, pruža ono što obećava – brzu dinamiku, jednostavan zaplet i ženu koja se ne predaje ni kada ostane potpuno sama.
Američka baza za presretanje nuklearnih projektila, koja se nalazi usred Tihog okeana, ključna je za globalnu sigurnost, jer je odgovorna za sprečavanje mogućih nuklearnih napada. Međutim, kada grupa terorista, predvođena zlonamernim komandantom Aleksandrom Keselom, koga tumači Luk Brejsi, pokušava da preuzme kontrolu nad bazom i uništi sistem, Dž. Dž. Kolins ostaje sama u borbi protiv neprijatelja. S obzirom na to da je baza udaljena i da nema mogućnosti za brzo slanje pojačanja, ona se mora osloniti samo na svoje vojničke veštine, snalažljivost i hrabrost kako bi sprečila nuklearnu katastrofu.
Film se uglavnom dešava u jednom prostoru, čime se stvara intenzivna i klaustrofobična atmosfera. Kolins mora da se bori sa vremenskim ograničenjima, tehničkim problemima, kao i fizičkim naporima kako bi zaustavila teroriste i spasila svet od globalne nuklearne pretnje. Kroz seriju akcionih scena, film prikazuje borbu jednog protiv svih, pri čemu se junakinja oslanja na vlastitu snagu i odlučnost.
Ovaj film koristi svoj minimalistički pristup produkciji kako bi stvorio atmosferu stalne napetosti i klaustrofobije. Iako se radnja u velikoj meri dešava na jednoj lokaciji, izolovanoj vojnoj bazi u Tihom okeanu, film uspeva da stvori efekat konstantne opasnosti. Video-produkcija je dizajnirana da pojača ovu napetost, koristeći uske kadrove i statične kamere koje često zrače intenzitetom. Često se usmerava na detalje, kao što su oči glavne junakinje, što doprinosi stvaranju intimne veze sa likom i njegovim osećanjem ugroženosti. Ovaj pristup omogućava publici da doživi svaki trenutak kao potencijalnu pretnju, čineći radnju dinamičnom, ali i vrlo jednostavnom u svom osnovnom okviru.
Kombinacija tamnih tonova i minimalne scenografije omogućava stvaranje izolovanog, neprijateljskog ambijenta, dok povremena svetla dodatno pojačavaju osećaj napetosti. Baza izgleda gotovo kao hladan, industrijski prostor, što naglašava borbu junakinje koja se mora osloniti na svoje veštine da bi preživela.
Muzika u filmu, iako nije previše dominantna, efikasno podržava akciju, koristeći elektronske tonove i dramatične orkestracije. Zvuk prati brzinu borbi, a takođe, kroz zvučne efekte poput koraka, otvaranja vrata i pucketanja oružja, povećava doživljaj užurbanosti i stresa. U trenucima napetosti, zvučna tišina čak postaje ključna, naglašavajući svaki potez junakinje.
Film podseća da prava borba za preživljavanje nije samo u fizičkoj snazi, već i u sposobnosti da ostanete verni sebi i svom zadatku. U svetu u kojem sve deluje protiv vas, ključna je snalažljivost i smirenost, jer pravi heroji nisu oni koji imaju sve resurse, već oni koji umeju da se bore sa onim što imaju. Presretač je podsećanje na to da hrabrost nije samo u borbi, već i u otpornosti da se suočimo sa izazovima, čak i kada deluju nepobedivo.
O autoru
