Vođen iskonskom potrebom da se izrazi, bilo bojom ili rečju, umetnik iz Kladova, Igor Brozbić, ne pristupa slikarstvu kroz definisana pravila, već kroz unutrašnji impuls stvaranja. Rođen 1988. godine, slikarstvom se ozbiljnije bavi od 2016. godine, a njegov rad obuhvata više umetničkih pravaca, od apstrakcije i kubizma, preko impresionizma do ekspresionizma. Igor živi i stvara sa dijagnozom multiple skleroze, koju ne doživljava kao prepreku, već kao sastavni deo svog umetničkog puta. O svojim iskustvima i inspiraciji, kao i tome kako mu dijagnoza ne predstavlja barijeru, već izvor snage, govorio je za „Studentski dnevni list”.
Do sada je imao dve samostalne izložbe – Boje prošlosti 2017. godine i Stvaraj svoj svet 2020. godine, kao i dve zajedničke postavke. Prva zajednička izložba održana je u Boru 2018. godine, u organizaciji Doma omladine Bor. Na samoj izložbi okupili su se lokalni amaterski i profesionalni slikari, dok se druga zajednička izložba održala u Kladovu 2023. godine.
Boravak na VMA, tokom kojeg je zbog terapije morao da bude u izolaciji, bio je trenutak preokreta. Upravo tada, Igor se prisetio svoje zaboravljene ljubavi prema slikanju, koju je napustio tokom puberteta pod uticajem okoline.
Kako kaže, Setio sam se u toku izolacije da sam nekada slikao i tako je sve krenulo.
Još u osnovnoj školi bio je deo umetničke sekcije, gde je postizao zapažene rezultate i osvojio nagradu – knjigu koja mu je tada mnogo značila. Ipak, kako su godine prolazile, a pubertet i društveni uticaji postajali sve jači, umetnost je polako potisnuta u drugi plan.
Izolacija tokom terapije postala je prilika da se ponovo vrati toj strasti. Igor je gledao tutorijale, dobio savete i dozvolio četkici da ga vodi.
U tom procesu je pronašao sebe, govoreći: Pronašao sam se u tome jednostavno, i to nije bežanje od realnosti – to je samo oplemenjivanje mog života. Ja nisam bolest, ja nisam to – ja sam ovo drugo. Ja sam Igor Brozbić koji voli da slika, svira, stvara, piše.
Njegov slikarski izraz zasniva se na impulsu i snažnom emotivnom naboju, dok muzika zauzima gotovo nezaobilazno mesto u procesu stvaranja. Pored vizuelnog izraza, Igor aktivno piše i trenutno radi na obimnijem književnom delu simboličnog naziva Muke Tantalove, koje predstavlja, kako kaže, kritiku i opomenu društvu iz ugla osoba koja tek počinje da shvata da za svoje propadanje je odgovoran samo on. Među radovima koje je do sada završio izdvajaju se naslovi poput: Tišina zime, Becoming (Postojanje), Grad, Drvo mudrosti, Vizija i Mirno veče.
Foto: SDL redakcija/Andrijana Popović
Kako sam Igor kaže, u početku je njegova umetnost bila prepoznatljiva po apstrakciji i kubizmu, ali kako je vreme prolazilo, njegovi radovi su sve više naginjali ekspresionizmu.
Moj slikarski stil je impresionizam, apstraktna umetnost i kubizam, mada od raspoloženja se menja i totalno slikam drugi pravac, govori.
Za svoje slike često crpi inspiraciju iz emocija koje mora da prenese na platnu kako bi se oslobodio unutrašnjeg haosa.
Neke moje slike nastaju čistim nabojem emocija i dok ih ne izbacim na platnu, one prave haos u mojoj glavi, dok neke slike nastanu tako što pozajmljujem referentnu fotografiju od mojih drugova koji su slikali neki predeo, objašnjava Igor.
On ne veruje u striktne rutine u stvaralačkom procesu. Za njega, kako objašnjava, sve se dešava spontano i oslanjava se na čist impuls.
Dešavalo se da se budim u toku noći i da moram da slikam, inače će ta nit da nestane. Ali je i muzika ključna. Bez nje u pozadini teško mogu da se opustim i upotpunim taj proces, objašnjava Brozbić.
Kada je u pitanju veza između slikanja i pisanja, Igor smatra da oba umetnička izraza dolaze iz istog unutrašnjeg ritma, ističući da u oba procesa ulazi u specifičan trans.
I u stvaranju slike i pisanog dela postoji određeni trans u koji ulazim dok stvaram. Kada krenem da slikam, izgubim pojam o vremenu i samo vidim rezultat, tako je i sa pisanjem, govori Igor.
Na ovaj način povezuje svoja dva umetnička sveta, smatrajući da su slikarstvo i pisanje, iako različiti, u suštini izraz istih unutrašnjih impulsa. Pored slikarstva, Igor se bavi i pisanjem, iako do sada još nije zvanično objavio nijedno delo tog tipa. Pored pomenute priče Muke Tantalove, tu su i pesme Sam, Dunav i Mi. Sam govori o propalim planovima za budućnost i nemogućnost da se spreči neizbežno, dok Dunav, pesma nastala 2014. godine, priča o Brozbićevom ocu koga je odnela bujica u poplavama koje su se desile u Istočnoj Srbiji. Mi tematizuje neuzvraćenu ljubav, sputanu osudom okoline.
Na pitanje šta mu je teže – pronaći pravu reč ili pravi ton boje – kratko odgovara: Pravu reč. Njome mogu da veoma jednostavno opišem celu atmosferu, situaciju ili da ostavim jak utisak. Ali je treba naći.
Foto: SDL redakcija/Andrijana Popović
Brozbić se u svom pisanju često vraća temi života i njegovih paradoksa – sklada i apsurda. Kako sam objašnjava, ono predstavlja savršen sklop naizgled slučajnih stvari. Ove refleksije uvek ponovo pronalaze put do njegovih dela. Jer, kako objašnjava, život sa svim svojim neizvesnostima, ostavlja snažan utisak na njega.
Kada govori o tome kako je njegov rad prihvaćen od strane publike, Igor ne može, a da se ne iznenadi. Reakcije su, kako kaže, bile iznenađujuće dobre. Dobijao je pohvale čak i od kolega koji su već godinama u toj profesiji, ali i konstruktivne kritike, koje je uzeo u obzir za svoje buduće radove. Na kraju, važno mu je da su i obični ljudi, koji nisu nužno deo umetničkog sveta, prepoznali njegov rad.
Naravno, znače mi pohvale i kritike ljudi koji nisu došli u dodir sa tim svetom i kojima sam pokazao da postoji još nešto sem svakodnevice, rekao je.
U savremenom svetu prepunom slika i reči, Igor smatra da je svakom umetniku osnovni cilj da predstavi svoj unikatni pogled na svet. Iako priznaje da nije moguće posvetiti se svakom delu do detalja, uverava da svaka umetnička produkcija nosi svoj značaj.
Po meni, svaki umetnik želi da predstavi svoj svet, bilo u slikarstvu, pisanju ili bilo kom delu. I svaki taj svet je fascinantan na neki način. Nažalost, ne možemo svakom delu da se posvetimo zbog naših limita, ali ima i dosta nezanimljivih dela koja se forsiraju zbog određenih razloga, objašnjava.
Savremena umetnička scena u Srbiji, prema njegovom mišljenju, ima prostora za autentičnost, ali se često susreće sa problemom površne eklektičnosti.
Uvek ima prostora za autentičnost. Samo je tužno što ta autentičnost nije ona koja dolazi iz samog čoveka, nego je sve popularnija ta naučena autentičnost i lažna ekscentričnost. Savremeni umetnici su i dalje pod senkom nekih prošlih vremena i ljudi koji ne daju prostora za nov način izražavanja, govori Brozbić.
Foto: SDL redakcija/Andrijana Popović
Iako nije sklon da favorizuje jednog umetnika, Igor ističe da ga je mnogo kolega, domaćih i stranih, duboko inspirisalo.
Naučio sam mnogo od svakog od njih i još mnogo imam da učim. Desilo mi se da mi jedna mlada umetnica pokaže njen jednostavan skeč i to je na mene ostavilo veoma jak utisak, dodaje Igor.
Kako i sam ističe, do sada je posetio brojne umetničke izložbe, kako lokalnih, tako i regionalnih umetnika. Oduševljenje slikarskim radovima bilo je ogromno, a umetnost ga je ponovo potpuno fascinirala.
Pored pisanja i slikarstva, Igor se u slobodno vreme bavi i muzikom. Svira gitaru – kako akustičnu, tako i električnu i bas. Do sada nije nastupao, ali svira u slobodno vreme i to ga ispunjava. Kako kaže, voli sve žanrove gitaristike i sve može da odsvira barem po malo, ali najviše voli bluz rok.
Za njega, umetnost je stalna interakcija sa svetom u kojem učimo i rastemo. Mladim umetnicima koji tek traže svoj glas, Igor ima jednostavan, ali moćan savet:
Budite svoji. Živite život, ne gušite ga. Tu ćete naći i inspiraciju i razlog da volite, stvarate. U najgorem slučaju, biće sve okej.
Za kraj, Igor poručuje mladim umetnicima da stvaraju iz ljubavi, bez straha od grešaka – jer, kako veruje, grešaka zapravo i nema. Sve može da bude u redu, a ako i ne bude, to takođe ima svoju vrednost.
O autoru
